- Postoje izazovi u Evrozoni, to je ova dužnička kriza i mi sada verovatno prisustvujemo i drugom talasu te krize. Nekada su kriterijumi za ulazak u Evrozonu bili da javni dug ne sme biti preko 60% od BDP-a, a mnoge članice Evrozone, neke od njih su i najveće ekonomije, centralne ekonomije Evrozone, sada imaju taj limit značajno preko, pa i preko 100% -  rekao je Grubješić.  

U isto vreme, uprkos veliokim infrastrukturnim projektima i pomoći koja je isplaćena velikom broju građana (penzioneri, mladi...) Srbija ima javni dug na nivou 51,5% BDP-a. 

O tome je u više navrata govorio i predsednik

koji je, na primer, predstavljajući veliki projekat više puta ponovio da nećemo nijednog trenutka dozvoliti da nam javni dug pređe 60%. Kao što rekosmo, za mnoge zemlje EU to je misaona imenica, a među državama sa najvišim javnim dugom je recimo i Italija, jedna od najrazvijenih ekonomija sveta. To, naravno, nije jedini kriterijum, ali se po zaduženost meri i ceni ekonomska i finansijska stabilnost jedne države, odnosno taj nivo pokazuje da li bi država u budućnosti mogla da ima problema sa servisiranjem svojih obaveza. Što se toga tiče, Srbija može da bude mirna.

BONUS VIDEO