- Nema treme kada radite nešto u šta verujete, a ja verujem u ovo što radim, verujem u politiku predsednika Aleksandra Vučića i nisam nijednog sekunda imao dilemu da li da stupim na listu „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane“. O Vučiću sam mislio dobro i dok smo bili na različitim stranama. Jedva čekam da počnu zasedanja da pokažemo razliku između nas sa liste „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane“ i opozicije.

Bili ste jedan od najaktivnijih poslanika, da li ćete uzimati učešće u raspravama i u novom zasedanju?

- Biću aktivan. Politika u Skupštini je živa stvar, to je reagovanje u sekundi. Politikom se bavim od svoje 16. godine i imam dovoljno iskustva da odgovorim na pravi način izazovima koji će biti pred poslanicima vladajuće većine u ovom sazivu. Uzimaću učešće u raspravama i zastupaću politiku predsednika Vučića. Ja sam igrao i fudbal i bio sam zadnji vezni, građani koji se bave fudbalom znaju šta to znači. To je borac i mi smo u porodici svi borci, borimo se za ono u šta verujemo. Verujem u ovo što radim, i boriću se da ta politika bude zastupljena na pravi način u parlamentu.

Kada ste pomenuli izazove, imaćete i neke lične izazove, jer će u parlamentu biti vaše bivše stranačke kolege. Kako sada komentarišete DS, da li vas podseća na onu staru DS?

- Od Demokratske stranke je pod vlašću Dragana Đilasa ostalo isto ono što bi ostalo od države da se Đilas dočepa vlasti. Nažalost, od te stranke nije ništa ostalo. Neću loše da govorim o DS-u jer sam u toj stranci proveo 16 godina. Bilo je tu i dobrih i loših stvari, izučio sam politički zanat u velikoj meri u toj stranci i, pravo da vam kažem, mislim da je Srbiji potrebna jedna ozbiljna opoziciona stranka što, nažalost, DS nije. DS prvi put u svojoj istoriji, od osnivanja, nema poslanički klub. Imaju četiri poslanika što nije dovoljno za poslanički klub. Sve ono što sam govorio od 2016. do 2019, dok sam još bio u toj stranci, a to je da Dragan Đilas želi da uništi DS da bi na njenim leđima oformio svoju stranku, on je to i uspeo na Skupštini stranke koju je pokrao sa svojim slugom Zoranom Lutovcem i uspeli su da tu stranku svedu na ništa.

Ne znamo kako će izgledati konstitutivna sednica, opozicija je najpre najavila opstrukciju rada, a sada pojedine stranke kažu da neće prisustvovati tom zasedanju. Šta vi očekujete?

- To su ljudi koji su nepredvidivi, oni nemaju utemeljenje u političkoj realnosti, a Slavica Đukić Dejanović treba da odgovori da li imaju uopšte utemeljenje u zdravom razumu. Ono što je opozicija radila prethodne dve godine je maksimum bezobrazluka, nepoštovanja i gaženja ove države, ne Aleksandra Vučića, ne nikog od nas pojedinačno, već su gazili državu. Nikada se u parlamentu nisu izjasnili oko Kosova i Metohije. Kada god je Srbiji bilo teško, oni su u parlamentu pravili cirkus i otežavali pregovaračku poziciju Beograda. Politika opozicije je da Srbiji bude što gore. U prethodne dve godine su skakali po klupama, unosili vešala, pretili predsedniku da će ga tući, duvali u vuvuzele... Njihov bezobrazluk i bahatost nemaju kraja i ja očekujem svašta.

Kako se slažete sa poslanicima iz vladajuće većine?

- S onima s kojima imam kontakt slažem se super, to su ozbiljni i odgovorni ljudi. Mi smo sada saborci, ono što je bilo pre se zaboravlja. Svi smo tu zato što podržavamo politiku Aleksandra Vučića. Jasno je da ne mislimo svi identično o svim pitanjima, a stvari oko kojih ne mislimo isto ćemo rešavati unutar poslaničkog kluba, kao ozbiljni i odgovorni ljudi.

U poslednje vreme se dosta govori i o vraćanju obaveznog vojnog roka, kakav je vaš stav po tom pitanju?

- Služio sam vojsku, moj otac takođe, a i svoje dete ću, kada bude došlo vreme, podržati da služi otadžbini. Moj deda je dobio Orden zasluga za narod, koji mu je uručio Tito, moj pradeda je učesnik Prvog svetskog rata i dobio je Karađorđevu zvezdu. Cela moja porodica je posvećena vojsci, tako da ja podržavam taj predlog. Henri Kisindžer je rekao: „Bila u pravu ili ne, to je moja država“. Mi jednu državu imamo i valja nam uraditi sve da se brinemo o njoj.

Kada već pričamo o vojnom toku, po čemu ćete pamtiti vojničke dane?

- Pamtiću po drugarstvu. Sportista sam, obuka mi nije teško padala. Ostale su mi lepe uspomene. Deca se vaspitavaju kod kuće, vaspitavaju ih roditelji, ali mislim da će vojska u jednoj meri našu omladinu da nauči da budu bar čvršći.

BONUS VIDEO: