Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da danas, 40 dana posle Božića, slavimo Sretenje. On kaže da je za nas Sretenje "crveno slovo".

- Danas, četrdeset dana posle Božića mi slavimo Sretenje - najvažniji datum u verskom, političkom, kulturnom i istorskom kalendaru Srbije. Za nas je Sretenje crveno slovo. Mnogo toga smo započeli, napravili, završili za Sretenje. Najglasnija i najjasnija poruka još iz Morićevića i Jaruđa bila je da se globa davati ne može, niti trpeti zulum i nepravda. I borba protiv zuluma i nepravde, i kada o tome govorimo, govorimo o dva najvažnija događaja u osnovanju moderne Srpske države.

- Prvi je oslobodilačka revolucija, drugi je organizacija i uređenje države. Pri tom su jedan i drugi tesno povezani, zavise jedan od drugog uslovljavaju se međusobno. Ali ću danas, pre nego što vam uručim priznanja, da ukažem na, po meni najvažniju vezu među njima. Ta veza su ljudi, oni koji su imali snage da oba velika posla iznesu, pa i po cenu sopstvene žrtve. Oni čiji su snovi bili toliko veliki da su morali biti ostvareni. Srbije danas nije ništa drugo nego negacija i one vatre koja je u njima gorela. Nastavak prirodan i velik, onih čežnji koje su oni imali. Istorija je tu veoma jasna. Sve mi možemo da zamislimo, sve da do tančina isplaniramo, izračunamo, ali bez ljudi, bez tog žara koji samo u njima može da postoji, bez njihove spremnosti, snage, vere, nijedan posao ne može da bude ne samo završen, nego ni započet na pravi način. Karađorđe Petrović, ljudi koji su se na sretenje 1804. godine okupili u Marićevića jaruzi, knez Miloš, Dimitrije Davidović, Mileta Radojković... Svi oni nisu samo zaslužni večni očevi ove države i ove nacije, nego najbolji primer ogromne vere i moći - rekao je predsednik Vučić i dodao:

- Ne smemo da zaboravimo onaj najvažniji detalj. Ljude, naše hrabre ljude, srpskog seljaka i njegovu snagu. I Karađorđa, čoveka iz siromašne porodice koji je sam izrastao, učio, vojevao, postao gazda i krenuo da sanja srpsku državu za sve nas. I nikada nije zaboravio odakle potiče. Između prvog i drugog sastanka u Orašcu, on je pešice, korak po korak obišao bukvalno čitavu tadašnju Srbiju. Ušao u svako selo, svaku kuću, razgovarao sa svakim domaćinom, čuo njihove želje, pitao šta je potrebno. Radovan Samardžić, koji je o tome pisao, kaže kako je pre ustanka Karađorđe znao tri osnovne potrebe kod Srba. Da se znaju moralni red i odnosi među ljudima, da se čuva nasleđeno i prima novo posle proveravanja, da se odluke ne donose svojevoljno, nego uvek dogovorno, jer i drugi imaju pameti. Na toj matrici Karađordje je poveo borbu za slobodu i krenuo da stvara državu.

Celokupno obraćanje predsednika Vučića u Predsedništvu Srbije tokom svečane ceremonija dodele odlikovanja povodom Dana državnosti

BONUS VIDEO