Paradoksalno je to da kritičari predsednika, koji su suštinski zagovornici interesa Zapada, optužuju Vučića za navodno priznanje stranog uticaja na unutrašnje stvari Srbije.

Ironično, isti ti kritičari su ti koji zastupaju sankcije protiv Rusije i zagovaraju sankcije EU protiv Srbije, dok istovremeno kritikuju Vučića zbog njegovog stava na međunarodnom forumu.

Međutim, predsednik nije izgovorio ništa što bi impliciralo direktno strano odlučivanje o sudbini Srbije. Vučić je, zapravo, istakao kako velike sile oblikuju međunarodni ambijent i okolnosti koje neizbežno utiču na Srbiju, naglašavajući važnost da se takvi događaji nikada ne ignorišu i da ih je često teško sprečiti.

Ova interpretacija stoji u oštrom kontrastu sa tvrdnjama opozicionih medija.

Paradoks situacije postaje još očitiji kada se uzme u obzir Vučićeva politika otpora prema uvođenju sankcija Rusiji, suprotno predviđanjima i pritiscima istih onih kritičara.

Vučićeva sposobnost da se politički odupre takvim zahtevima, uprkos početnim sumnjama, te kasniji pritisci koji su usledili nakon njegove odluke da stane u odbranu nacionalnih interesa, samo dokazuju čvrst stav predsednika i Vlade kada je reč o unutrašnjoj politici Srbije. 

Da se o Srbiji odlučuje negde u inostranstvu, ovakav nepokolebljiv stav o neuvođenju sankcija Rusiji sigurno ne bi bio moguć, a to je samo jedan primer suverene politike koju vodi Aleksandar Vučić.

BONUS VIDEO