Verovatno najskandaloznije bilo je to što je Zdravko Ponoš mlatio prstom, vikao na predsedavajućeg, izneo gomilu laži, neistinosti, kleveta i onda se "junački se povukao na bolje utvrđen položaj". 

Naime, Ponoš se povukao iz sale, ali je opet u jednom trenutku odlučio da se vrati. Maltene se ušunjao u skupštinsku klupu, a Jovanov mu je na to za govornicom rekao: 

- Vratija se Šime. On priča o tome šta je bilo kad su krajišnici dolazili u Srbiju, prognainu u Oluji. A šta on zna o tome? Čitao u novinama? Koji je to doprinos odbrani Krajine dao Ponoš? Osim onog koji je izmislio u međuvremenu? Da ne čitam ono što kažu generali u penziji o njemu,

, tako je pobegao i sa kućnog praga. Neću govoriti šta kažu njegove kolege, gde se nalazio za vreme rata, ali je tu jedna druga stvar jako interesantna, kada upišete vojnu školu, pa vojnu akademiju, vi se celog života pripremate za rat, da u njemu učestvujete, jer vam je to poziv. A on se i u tom slučaju junački povukao na rezervne položaje, u stan u Beogradu, dok su njegovi rođaci, prijatelji, sugrađani držali liniju i čuvali šta se moglo čuvati, on se u stanu u Beogradu branio od Tuđmanovog režima. Pa kažu kad Ponoš dođe kući s posla pa vikne "joj Tuđmane", to se trese sve živo pomeri se linija za našu korist 3,4  kilomenta ka Zagrebu... čudo je bilo kako nije češće vikao pa da dođemo dokle smo mogli da dođemo. 

-  On nam sad priča kako bi branio Kosovo, a rodnu kuću nije branio - rekao je na kraju Jovanov. Pogledajte snimak: