To se, naravno, neće desiti, ali njihovo je, što voli da kaže predsednik

, da rade svoj posao. Tek da podsetimo, to što traže odnosi se na defakto priznanje lažne države Kosovo, uvođenje sankcija Rusiji i distanciranje od Republike Srpske.

A sad da vidimo šta se to dogodilo u poslednja tri dana. Ako krenemo od najsvežijeg događaja, sinoć se dogodila bruka na Ist riveru u Njujorku, u sedištu Ujedinjenih nacija. Veliki (i moćni) sprečili su da se održi sednica Saveta bezbednosti na kojoj bi se govorilo o NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999. Tačnije, svi koji su trebali da prisustvuju sednici su se okupili, a onda je 15 država glasalo i tri su bile za održavanje sednice: Rusija, Kina i Alžir, dok je 12 bilo uzdržano, a to je suštinski isto kao da su bili protiv.

Druga stvar je to što će se sutra u

održati sednica na kojoj će se, mimo svih uobičajenih pravila i procedura, razmatrati aplikacija Prištine za članstvo u ovoj organizaciji. Do pre dve sedmice izgledalo je da do toga neće doći, jer je izvestilac za prijavu lažne države Kosovo Grkinja Dora Bakojani dala tri uslova koja Priština mora da ispuni da bi preporučila da se o njenom zahtevu raspravlja. A onda je usledio veleobrt. Iako je od tri zahteva ispunjen samo jedan (vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani), dok o formiranju ZSO i odustanku od eksproprijacije srpske zemlje u opštinama na severu nije bilo ni reči, Dora Bakojani je promenila stav. Ona je, naime, mrtva hladna pogazila sve što je prethodno rekla i dala preporuku da se pitanje članstva tzv. države Kosovo stavi na dnevni red.

Konačno, u Briselu je

organizovao sastanak na kojem su bili Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije, i zamenik Aljbina Kurtija i glavni prištinski pregovarač Besnik Bisljimi. Tema je, makar je tako najavljeno, bila da se nađe rešenje za problem zabrane dinara na Kosovu i Metohiji. I dok je Beograd predstavio svoje rešenje, Priština ni za milimetar nije odstupila od ovoga što je sada faktičko stanje na terenu, gde je zabranjena isporuka dinara na teritoriju južne pokrajine. Na sve to, u Briselu muk. Ponovo ni reč osude za Prištinu, što, znamo već, nije i ne može biti slučajno.

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost za Alo! kaže da nema sumnje da sve ovo svedoči o pojačanom pritisku na Srbiju, koji je suštinski direktna posledica dešavanja na ukrajinskom frontu. 
- Naime, ruske snage su prethodnih nedelja u konstantnoj ofanzivi, mogućnost Ukrajine da odbrani svoje pozicije je sve neizvesnija i upravo pod pritiskom tih dešavanja na ukrajinskom frontu na zapadu rastu nezadovoljstvo i frustracije, a to se manifestuje na taj način što sprovode dodatan pritisak na Srbiju jer, kako se po njih situacija lošije razvija, to se upravo na ovaj način manifestuje. Zašto? Zato što Srbija nije stala u taj zapadni front protiv Rusije, jedina je ostala defakto neutralna zemlja u Evropi i, kada to uzmemo u obzir, naravno da Zapadu smeta srpska neutralnost i naravno da na ovaj način Zapad pojačava pritisak na Beograd ne bi li nas naterao da uvedemo sankcije Rusiji i da se svrstamo na stranu Zapada u ovom sukobu - ističe naš sagovornik i nastavlja:
- Isto tako, to rade i ne bi li Beograd popustio po pitanju

i ne bi li izašao u susret njihovim zahtevima i priznao tu njihovu lažnu tvorevinu, lažnu državu Kosovo i ne bi li na taj način opravdao kršenje međunarodnog prava koje je Zapad sproveo 1999, a na šta se Rusija uporno poziva kao presedan kojim, uostalom, pokušava da opravda i svoje dejstvo u Ukrajini. 

BONUS VIDEO