Piše: Bojana Paunović

Nimalo slučajno, jasno je to potpuno, nije predsednik

izabrao baš utorak 7. maj da sleti u Beograd. Tog dana, naime, pre tačno 25 godina, tokom NATO agresije, bombardovana je zgrada kineske ambasade na Novom Beogradu. , ali i ostalima unutar NATO koji su počinili taj stravičan zločin, jasno poručio da ga on i kineski narod neće zaboraviti. Nikada! Zato i ne čude nervozne i ne baš diplomatske reakcije zvaničnika SAD.

- Mislim da je poseta bila prilika da se podignu tenzije između Srbije i ostatka zapadne zajednice. I ne doprinosi ničemu - kazao je zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji će uskoro, u okviru redovne rotacije, dobiti novu dužnost u Stejt departmentu.

Eskobar kaže i da je tajming Sijeve posete Beogradu, koji se poklapa sa bombardovanjem kineske ambasade, „nesrećan i nameran".
- SAD su već rekle da je bombardovanje kineske ambasade 1999. bilo slučajno, izvinili smo se i verujem da je i porodicama stradalih isplaćena odšteta -  zaključio je američki diplomata.

A kineski predsednik se na bombardovanje ambasade osvrnuo pred dolazak u Beograd, u autorskom tekstu za "Politiku", gde je napisao: "Narod Kine ceni mir, ali nikada neće dozvoliti da se istorijska tragedija ponovo dogodi", podseća Rojters.

Kako piše Glas Amerike, dolazak na godišnjicu 7. maja definitivno nije slučajan.

- To ima za cilj da pošalje i širu poruku u kontekstu rata u Ukrajini, koja glasi: "Kina nije ratni huškač kao SAD i NATO" - prenosi Glas Amerike izjavu Dejvida Šulmana, ekspert za Kinu iz vašingtonskog Atlantskog saveta.
Poruka je i da neće zaboraviti flagrantan akt i gubitak života. U Pekingu su svesni da je ovo ključna tačka koja povezuje Kinu i Srbiju, i takođe se uklapa u poruku o NATO-u i SAD, kaže još Šulman.

Sa njim se složio i Pol Mekarti, direktor za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu u Vašingtonu:
- Mislim da je cela Sijeva poseta Evropi organizovana oko 25. godišnjice NATO bombardovanja. To je previše simbolična prilika za Kineze da bi je propustili i to podvlači, da tako kažem, poziciju Srbije i strateško neslaganje sa Zapadom koje traje 25 godina. I Kina sada svakako pokušava da to iskoristi.

Si Đinping i

su u utorak potpisali i Izjavu o zajedničkoj budućnosti, koja je, prema rečima predsednika Srbije, nivo iznad sveobuhvatnog strateškog partnerstva dve zemlje iz 2016. godine.
Šta zapravo znači Izjavu o zajedničkoj budućnosti? Šulman iz Atlantskog saveta objašnjava da kineski lider poslednjih godina često koristi konstrukciju o zajedničkoj budućnosti, kojom govori da želi novi raspored snaga u svetu.

- Priča o zajedničkoj budućnosti je način na koji Kina želi da zasnuje globalni poredak koji manje vode SAD, koji je multipolaran, koji je demokratskiji međunarodni poredak, kako Kinezi to kažu. U suštini, to je poredak koji više ne predvode SAD i u kojem Kina ima značajniju ulogu - ističe Šulman.

BONUS VIDEO