- Vraćamo se u period kada je sve propadalo, umesto da pričamo o budućnosti. Kako da napravimo auto-put Beograd-Sarajevo, o investicijama, neko hoće da nas vrati nazad. Nemoguće je bilo kome objasniti u Srbiji da Nemačka može da bude sponzor rezolucije o Srebrenici jer je ta država počinila najstrašnije zločine u ratovima. Niko to ne može da prihvati i doživi racionalno, da pričamo o prijateljskim odnosima, da mi imamo zajedničku budućnost. Najveći eksperti za pitanje genocida apsolutno kažu da to nije genocid. Sponzori rezolucije da shvate šta se desilo u Kragujevcu, Kraljevu. Čemu ova rezolucija ako nije u pitanju kolektivna krivica. 

- Koliko god da smo manji u geopolitičkom uticaju,

Srbija bi pre 15 godina prihvatila da glasa sama za tu rezoluciju. Ne bi imali političku snagu, odlučnost i volju da lobiramo, da se borimo kod svih država da ne glasaju za tu državu. Danas smo u mogućnosti da sve kontaktiramo, da ukazujemo na sve stvari, mi smo uspeli da njih nateramo da se pomuče da nekako doću do većine. Mi ne možemo zaustaviti izglasavanje, ali za nas će biti veliku uspeh ako većina država bude protiv ili uzdržana. Ako veći broj bude protiv ili uzdržan politička poruka je da veći deo čovečanstva, sveta, ne glasa za tu rezoluciju.

- Da je pitanje Kosova mi bi imali većinu u UN, ali pitanje Srebrenice je osetljivo pitanje za veliki broj država gde je muslimansko stanovništvo. Pritisci su ogromni, postoje naznake da Grčka ili Rumunija menjaju svoj stav. Srbima je teško da razumeju da Grci glasaju za ovo. Srbima je bilo mučno da gledaju da Grkinja predlaže ulazak Kosova u SE. Knežević je rekao, zamislite da dođe Gabon i kaže da neće da glasa za rezoluciju, a da Crna Gora glasa gde je koliko srpskog stanovništva.