Džejkobsonov tekst prenosimo vam u celosti:

Nekada jedini deskriptor ograničenog broja užasnih događaja u istoriji, reč "genocid" postala je termin koji se preferira za sukobe širom sveta. Izraz, koji je u senci užasa holokausta i Holodomora u

skovao jevrejski pravni naučnik Rafael Lemkin, sada je kooptiran da opiše bilo koji broj događaja uključujući etničke sukobe, rasnu neravnotežu, građanski rat, pobune i verske sukobe.

Nigde ovo nije jasnije nego usred sukoba Hamasa i Izraela, koji je izazvao ogromnu debatu širom sveta o tome šta zaista predstavlja genocid – diskurs koji još više boli zbog povezivanja samog termina sa Holokaustom. Sada Ujedinjene nacije ulaze dalje u ovaj argument dok Generalna skupština raspravlja o još jednom tragičnom događaju, masovnom ubistvu koje se desilo tokom oružanog sukoba, i ponovo postavlja se pitanje kako treba da procenimo šta je zapravo genocid.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UNGA) će ovog meseca glasati o Međunarodnom danu sećanja na žrtve Srebrenice kojim se masakr nad Bošnjacima u Srebrenici zvanično priznaje kao

. Predložena rezolucija je pokrenula složenu i nijansiranu debatu o razboritoj upotrebi termina. Srbija se protivi rezoluciji, naglašavajući potrebu za nacrtom koji izbegava termin "genocid" i podjednako odaje počast istorijskim zločinima koji su odneli živote hiljade nevinih Srba i Hrvata tokom nasilnog građanskog rata.

Masakr u

je nesporno bio razoran događaj u kojem su se dogodili stravični ratni zločini; Srpski lideri to ne poriču. Naprotiv, njeni lideri, uključujući aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića, odali su počast žrtvama i prepoznali ovo mračno poglavlje istorije. Ali Rezolucija UN postavlja ozbiljna pitanja o tome da li svi ratni zločini predstavljaju genocid. Takođe se postavlja pitanje inkluzivnosti jer je sastavljen u tajnosti i ne pominje istovremene patnje hiljada srpskih i hrvatskih civila koji su takođe ubijeni. Srbija je dodatno postavila legitimna pitanja da li se događaji u Srebrenici penju na nivo genocida i da li je rezolucija Ujedinjenih nacija politički trik ili razuman pokušaj da se eklatantan čin nasilja označi kao genocid.

Skepticizam u vezi sa primenom termina "genocid" na građanski rat u Bosni izrazili su poznati proučavaoci holokausta, uključujući i velikog Jehudu Bauera, koji, više nego verovatno iko na ovoj zemlji, zna značenje termina "genocid" i očajava zbog posledica prekomerne upotrebe. Kako je Efraim Zurof, glavni lovac na naciste Centra Simon Vizental, prošlog meseca napisao u Jerusalem Postu, "predstojeća rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UNGA) o zvaničnom priznanju masakra u Srebrenici genocidom je dobronameran potez koji postavlja potencijalne zamke koje bi mogle da pogoršaju tenzije, a ne da podstaknu pomirenje".

Izraelski istoričar Gideon Grajf, koji je bio predsednik Nezavisne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u regionu Srebrenice od 1992. do 1995. godine, opisao je to kao "ružnu, odvratnu političku inicijativu".

S obzirom na opasnost od razvodnjavanja termina "genocid", impulsa koji je implicitan u ovoj rezoluciji, Izrael nije bio pristalica afirmativnog glasanja u Ujedinjenim nacijama.

Od ključne je važnosti da međunarodna zajednica zauzme oprezan i informisan pristup priznavanju genocida. Ovo nije novo, jer su Sjedinjene Države i druge zemlje izrazile zabrinutost oko toga šta bi trebalo okarakterisati kao genocid kada se raspravlja o mnogim groznim događajima o kojima se raspravljalo pred UN i u drugim međunarodnim organizacijama.

Lemkin, advokat rođen u Lavovu, sada Ukrajina, koji je pobegao u Sjedinjene Države 1941. i izgubio veliki deo svoje porodice u holokaustu, stvorio je reč "genocid". On je stvorio termin za zločin toliko ogroman da ranije nije postojao naziv za njega. On je to definisao kao "uništenje nacije ili etničke grupe". Genocid je, napisao je on, "uperen protiv nacionalne grupe kao entiteta, a radnje koje su uključene su usmerene protiv pojedinaca, ne u njihovom individualnom svojstvu, već kao pripadnika nacionalne grupe". Drugim rečima, genocid je kada je nacionalna ili etnička grupa ljudi ubijena ne zbog svojih postupaka, već zbog njihovog identiteta. Reč je razvio kombinovanjem starogrčke reči genos (rasa, pleme) i latinske cide (ubijanje).

Predstojeće glasanje Generalne skupštine UN o priznavanju masakra u Srebrenici genocidom je podvuklo potrebu za promišljenim, informisanim i rigoroznim pristupom priznavanju genocida.

Dakle, kada se pogleda aktuelna rezolucija koja će biti stavljena pred GS UN, fundamentalno pitanje je da li se to zaista uklapa u tu definiciju. Odgovor je složen i zahteva nijanse. Takođe zahteva prepoznavanje opasnih implikacija šire i neselektivne upotrebe termina, kao i važnost pridržavanja kriterijuma koji odražavaju poreklo i istoriju termina.

Holokaust je bio posebna istorijska tragedija koju je društvo priznalo kao pokušaj da se uništi ili eliminiše etnička grupa. Pogrešna primena termina rizikuje da banalizuje njegov značaj, ometa napore za sprečavanje budućih genocida i potencijalno ometa procese pomirenja i izlečenja. Ako stotine masovnih ubistava koja su se dogodila od Holokausta budu označene kao genocid, umanjiće se konkretna namera upotrebe izraza za najstrašniji od takvih masovnih zločina, a time i sam termin "genocid".

Predstojeće glasanje Generalne skupštine UN o priznavanju masakra u Srebrenici genocidom je podvuklo potrebu za promišljenim, informisanim i rigoroznim pristupom priznavanju genocida. Dok se međunarodna zajednica bavi ovim izazovnim pitanjem, od suštinske je važnosti da podržimo integritet termina, istorijsku pozadinu i tražimo da postoji dublje razumevanje ovih tragedija i načina na koji ih prihvatamo. Bez te rasprave može biti samo veće podele, mržnje i bola. Moramo kao zajednica naroda priznati ogroman značaj onoga što je zapravo genocid i kako ga treba tumačiti.

BONUS VIDEO