Švajcarski list ukazuje da se od glasanja uzdržalo 68 država, među kojima Grčka i Slovačka, koje su i po pitanju tzv. Kosova do sada bile na strani Srbije.

Konstatuje se da se i više muslimanskih zemalja, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Omana i Maldiva, uzdržalo od glasanja.

Dodaje se da je Beograd već tokom kampanje kojom je želeo da navede države da povuku priznanje tzv. Kosova, pokazao da raspolaže mogućnostima za uticaj na međunarodnom parketu, posebno na tzv. globalnom jugu.

NZZ navodi da Generalna skupština

jeste usvojila uvođenje Međunarodnog dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, ali da je veliki broj uzdržanih uspeh za Beograd.

Beograd je glasanje prikazao kao glasanje o nacionalnoj časti i koristio je još jednom narativ o Srbiji kao stalnom žrtvenom jarcu svetske istorije kojoj se jednostrano pripisuje odgovornost za sve probleme na Balkanu.

Srbija je, dodaje list, ukazivala da su i Srbi žrtve, da je bilo i hrvatskih i muslimanskih zločinaca, kao i o

napadu na zemlju. To nije pogrešno, ali u Rezoluciji se ne govori o Srbiji ili Srbima, niti o kolektivnoj krivici, već o žrtvama Srebrenice, primećuje list.

Rezoluciju su podnele Nemačka i Ruanda, dve države u kojima je suočavanje sa genocidom od ključnog značaja za njihovo razumevanje države.

je, dodaje list, u govoru kritikovao Nemačku što oseća da ima moralno pravo da deli lekcije svima koji se ne slažu sa tim, kao i da postoje međunarodni dani sećanja na Holokaust i na genocid u Ruandi, ali ne i nad Jermenima.

Za koga ovaj rezultat predstavlja uspeh – to je u oku posmatraca, konstatuje list, navodeći da se veliki broj uzdržanih svakako može smatrati uspehom srpske diplomatije.

BONUS VIDEO