Prema najnovijim podacima koji se odnose na kraj aprila,

iznosio je 36,3 milijarde evra, a njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosilo je 47,6 odsto. Ministarstvo finansija zvanično je saopštilo da je javni dug smanjen u odnosu na pre mesec dana, kada je iznosio 36,34 milijarde evra i kada je njegovo učešće u BDP-u iznosilo 47,7 odsto. Na kraju prošle godine javni dug je u BDP-u učestvovao sa 52 odsto.

Mastrihtsko pravilo, koje važi (tačnije, trebalo bi da važi) za države EU, kaže da javni dug ne bi smeo da pređe 60 odsto BDP-a. To je teorija, ali u praksi, videćete već, to ume da bude i tri ili četiri puta više.

Uglavnom, u EU javni dug je na početku ove godine iznosio 81,7 odsto BDP-a (u evrozoni, to jest zemljama unutar EU koje koriste evro, to je čak 89 odsto) i tako je manje-više i sada. Najzaduženije članice EU početkom godine bile su Grčka (162 odsto),  Italija (137 odsto) i Francuska (110 odsto). A u Srbiji, da se vratimo na podatak sa početka teksta - 47,6 odsto.

Od evropskih država, tačnije zemalja EU, na prste jedne ruke mogu se izbrojati one sa manjim procentrom. Pritom, naš javni dug smanjivan je tokom cele prošle godine i ni na trenutak nije prišao čak ni onoj mastrihtskoj granici od 60 odsto.

Kako objašnjavaju ekonomski eksperti, stanje javnog duga u Srbiji je, s obzirom na trenutnu situaciju u svetu, gotovo idealno. Posebno je značajno, kažu, što javni dug ne raste, već se čak i smanjuje, uprkos velikim infrastrukturnim i drugim ulaganjima. To je, ističu, dokaz zdrave ekonomije i rasta BDP-a, kao i obaranju rekorda u stranim direktnim investicijama, koje su prošle godine dostigle 4,5 milijardi evra.

O ovim temama nedavno je na sastanku sa američkim investitorima govorio

. Kako je tada naveo, prošlogodišnji srpski rast BDP-a od 2,5 odsto, samo u poslednjem kvartalu 3,8 odsto, a u februaru ove godine 5,9 odsto, baziran je na izvozu i investicijama, a zvanični statistički podaci Srbije pokazuju da svaka privredna grana beleži rast.

Ministar je istakao i da Srbija ima stabilan javni dug sa nivoom ispod 48 odsto BDP-a, dok je prosečan svetski javni dug porastao sa 84 na 93 odsto BDP-a za nekoliko godina, a prosek zaduženosti evrozone iznosi 89 odsto.

BONUS VIDEO