Piše: Bojana Paunović

Njena patološka mržnja je očigledna, ali osim ličnih motiva, koji po svemu sudeći postoje, ona time takođe sledi tradiciju svoje stranke Zeleni, kroz čiju se politiku decenijama, sa manjim ili većim aplitudama, provlači krajnje negativan odnos prema našoj zemlji i Srbima uopšte.

Da počnemo sa

, pa ćemo doći i do korena zla. U svom najnovijem istupu protiv srpskog naroda i Vučića, ona se oglasila o Svesrpskom saboru i to tokom susreta sa predsedavajućim Predsedništva BiH Denosim Bećirovićem, čovekom čije su izjave protiv Republike Srpske i Srbije svakako za antologiju beščašća. 

-

- rekla je ministarska spoljnih poslova Nemačke.
Pretnje nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH su potpuno neprihvatljive za Nemačku i Zapad, poručila je takođe Berbokova.

Bećirovićev kabinet u Sarajevu je preneo da je on u razgovoru s Berbokovom ocenio da je održavanje „Svesrpskog sabora Srbije i Republike Srpske" bilo „najteži napad na Dejtonski mirovni sporazum od 1995. godine do danas". Naravno, kao ni Berbokova i mnogi drugi, ni on nije ponudio ni najmanji mogući dokaz kojima bi svoje bezočne laži potkrepio. Ne, njima je dovoljno da nešto kažu i smatraju da je to tako. Baš kao što se američka ambasada u Sarajevu, da bi dokazala nešto čega uopšte nema u Dejtonskom mirovnom sporazumu (da je imovina koja pripada entitetima u stvari imovina države BiH) prosto pozvala na to da je "tako rekao Džejms O'Brajen". Pravi dokaz, nema šta, mada su oni makar nešto naveli, ma koliko to bilo glupo, dok Berbokova i Bećirović nisu učinili čak ni to.

Bećirovićev kabinet preneo je i da je on detaljno obavestio Berbokovu o „antidejtonskim i antiustavnim aktivnostima čelnika RS" i da je ukazao „na važnost postojanja čvrste saradnje međunarodne zajednice i domaćih organa vlasti u zaustavljanju separatističke politike".

Da se vratimo sada na Zelene, kojima su, uzgred budi rečeno, nemački birači proteklog vikenda jasno stavili do znanja šta misle o njihovom radu, uključujući tu i perjanicu stranke Analenu Berbok. Nećemo se baviti svim mrziteljima Srbije koji su proteklih decenija svojski radili protiv nas, ali moramo pomenuti jednog od prethodnika Berbokove na mestu nemačkog šefa diplomatije Jošku Fišera. On je jedan od glavnih krivaca što je 1999. godine bombardovana Srbija, pošto se kao ratni jastreb za to najviše zalagao, uporno insistirajući na tome da je "ova akcija neophodna kao humanitarna intervencija.  Fišer je u opravdavanju ovog čina čak rekao: „Nikad više Aušvic!", aludirajući da će se akcijom sprečiti veliki zločini, mada je svako poređenje situacije na Kosovu sa Aušvicem, pogotovo od strane jednog Nemca, više nego cinično. 

To, međutim, nije sve. Dokumentovano je godinama kasnije da je Joška Fišer lično u fioku sklonio izveštaj o tome šta se stvarno desilo u Račku (da nije bilo nikakvog masakra civila), koji bi, da je bio objavljen i da se o njemu raspravljalo, najverovatnije doveo do toga da agresija na SR Jugoslaviju bude prolongirana, a moguće i da je uopšte ne bude. 

I za kraj, rekosmo da su nemački birači jasno pokazali Berbokovoj šta misle o njenom radu i delovanju njene partije, a istovetan stav izneo je ranije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

 

- Da budem otvoren ne mislim ništa dobro. Ništa dobro ne mislim o njenom radu - rekao je Vučić, govoreći o Berbokovoj i navodima da je lično uticala na glasanje pojedinih država u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija pred izjašnjavanje o sramnoj rezoluciji o Srebrenici.

BONUS VIDEO