Posrednik Evropske unije

pokušaće da približi stavove dveju strana, ali su mala očekivanja. ne želi da formira Zajednicu srpskih opština, iako je to dogovoreno Briselskim sporazumima iz 2013. I 2015. godine. U međuvremenu su zabranili ulazak srpske robe, ukidaju dinar, obračunavaju se sa Srbima koji žele da se vrate na KiM, optužuju ih za izmišljene zločine... Brisel uglavnom žmuri na Kurtijeve "ispade", a čak je i nagrađen dobijanjem vizne liberalizacije i dolaskom na korak od Saveta Evrope. 

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je Beograd uvek za dijalog, ali da druga strana nije za kompromis: 

- Mi ćemo se ponašati konstruktivno, truditi se da uradimo sve što možemo da dijalogom rešavamo probleme. Ne verujem u volju druge strane da učestvuje u stvaranju ZSO, plašim se njihovih provokacija, ali držaćemo se čvrsto i ozbiljno. 

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đozep Borelj izjavio je da "ulaže napore da dijalog Srbije i Kosova dovede do operativnog rešenja" za primenu Ohridskog sporazuma. On je rekao da je to sad ključno, zato što članice EU razmatraju njegov predlog o bar postepenom ukidanju sankcija tzv. Kosovu. Ove "kazne", koje su Prištini formalno uvedene zbog eskalacije sukoba na severu KiM i napada na Srbe inače se nisu ni primenjivale. 

Specijalni izaslanik Lajčak je rekao da je Zajedinica srpskih opština dogovorena mnogo pre njegovog vremena i sporazuma u Ohridu, i da je ona ključna za normalizaciju odnosa. Kako je rekao, formiranje ZSO je navedeno i u Briselskom sporazumu iz 2013. i 2015. godine: 

- Taj sporazum ratifikovala je skupština Kosova i 2015. godine je dogovoreno da to treba da bude formirano. 

Prema njegovim rečima, trebalo bi da postoji nacrt statuta ZSO o kojem će se dogovarati u okviru dijaloga i da njega treba da oceni Ustavni sud tzv. Kosova. 

- Pošto dve strane nisu mogle da se dogovore oko statuta ZSO pravni i eksperti za zaštitu prava manjina iz Saveta Evrope, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Francuske i Italije napravili su nacrt. Taj statut je baziran na onome što je prvenstveno dogovoreno, poštujući pravosuđe Kosova i poštujući crvene linije koje su obe strane prezentovale tokom dijaloga - kazao je Lajčak, i dodao da je taj dokument predstavljen i u Beogradu i u Prištini 21. oktobra i da su i Vučić i Kurti pozvani u Brisel da razgovaraju o tom dokumentu. 

Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je da će se tokom nove runde dijaloga Beograda i Prištine na visokom nivou razgovarati o svim hitnim pitanjima u okviru dijaloga i istakao da će sastanak biti prilika da se naglasi da je evropski put dve strane u potpunosti vezan za napredak u dijalogu, koji se vodi uz posredovanje EU. 

Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun rekao je da ne veruje da je moguće postići bilo kakav konkretan dogovor na sastanku u Briselu. 

- Za Srbiju je prioritetno pitanje formiranje ZSO. Potpuno su suprotstavljeni stavovi Beograda i Prištine oko Zajednice, čini mi se da i Zapad ima neke stavove koji apsolutno ne mogu da budu konzistentni i da dovedu do rešenja problema. Razgovor u Briselu je školjka koja ima samo ljušturu, a nema suštinu i neće se postići nikakav poseban rezultat na sastanku Vučića i Kurtija. Zanima me da vidim da li će uopšte biti moguće postići bilo kakav dogovor o bilo čemu, sem da se kaže kako se nastavlja s dijalogom i kako se preduzimaju neke mere - istakao je Drecun. 

BONUS VIDEO