Predsednik Vučić podržao model budućeg očuvanja neprocenjivog nasleđa manastira Hilandar

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podržao je model budućeg očuvanja neprocenljivog nasleđa manastira Hilandar.

Povodom očuvanja manastira manastira Hilandar oglasio se iguman Metodije čije reči prenosimo u celosti:

Ideja o trajnom i sistemskom uređenju brige za očuvanje Hilandara došla je kao neminovna posledica nakon suočavanja sa velikim požarom od koga je postradao manastir Hilandar 2004. godine Svi svetogorski manastiri, osim Velike pavre, tokom svoje istorije goreli su i po nekoliko puta, ali po svedočenju naše grčke braće hilandarski požar predstavlja najveću katastrofu na Svetoj Gori. Prolazeći kroz agoniju uništenja polovine manastira od vatrene stihije i napora da povratimo njegovu pređašnju lepotu, udostojeni smo spoznaje da će Sveti manastir Hilandar sijati kao najlepši dragulj u kruni srpskog naroda i Svete Gore samo onda kada srpska država aktivno brine o njegovom održanju.

Uz izraze najtoplije blagodarnosti svima koji su pomogli, naročito Grčkoj koja je uvek imala razumevanje za značaj koji Hilandar ima za naš srpski narod, moramo konstatovati da Obnova Hilandara ne bi mogla da se sprovede bez ključne, konstantne i odgovorne podrške Republike Srbije.

U ono vreme poseta premijera Srbije, gospodina Koštunice, zgarištu manastira Hilandara u maju 2004 godine obezbedila je da poduhvat Obnova Hilandara dobije značaj nacionalnog projekta i da se odvija na način koji taj poduhvat neće prepustiti improvizaciji, naročito ne pred očima sveta. Svi smo razumeli da Obnova Hilandara ima i širi međunarodni značaj, čak i veći od pitanja srpsko–grčkih odnosa, kao i da aa Srbiju ona predstavlja pitanje samopoštovanja, ali i ugleda pred pravoslavnim narodima, pa i pred celim svetom.

Zbog toga je

profesionalno organizovao svoju ustanovu u otadžbini, Zadužbinu Svetog manastira Hilandara, sa zadatkom da služi Obnovi Hilandara, očuvanju njegovog nasleđa i da bude sveza između Hilandara i Srbije. Uspostavljena je institucionalna i veoma plodonosna saradnja kroa komisiju za Hilandar Vlade Republike Srbije, gde se naši napori objedinjuju sa Ministarstvom kulture i ustanovama zaštite kulturnog nasleđa Srbije, kao i sa drugim državnim organima. U radu komisije učestvuju i predstavnici SANU i SPC zahvaljujući svemu tome danas se nalazimo na pragu završetka obnove izgorelog dela manastira.

Poseta predsednika Republike Srbije, gospodina

manastiru Hilandaru, o Božiću 2011 godine, rezultirala je izdvajanjem dodatnih sredstava u cilju uspešnog završetka ciklusa obnove nakon požara i podstakla sasvim nov, proaktivan, pristup planiranju dalje brige o Hilandaru. Predsednik, a potom i Vlada i Narodna skupština su podržali da model budućeg očuvanja neprocenjivog nasleđa Hilandara, kao i ostvarivanja legitimnih interesa Srbije da u tome ima nezamenjivu ulogu, bude uređen kroz poseban zakon. Briga o očuvanju i održanju Hilandara sada je zakonom normirana i uređena onako kako je primereno istorijskom iskustvu i tradiciji, značaju Hilandara za srpski narod i državu, kao i na način koji uvažava osobenosti njegovog položaja i ne vređa suverenitet prijateljske Republike Grčke.

Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandara bio je odavno neophodan i njegovo donošenje predstavlja zaokruživanje odnosa između matice i njene jedinstvene, možemo reći, nacionalne, zadužbine na Svetoj Gori – duhovnom centru svih pravoslavnih naroda. Svakom razumnom čoveku savršeno je jasno da jedan narod i država ne mogu svoje vrednosti i svetinje, u rangu onoga što Sveti manastir Hilandar predstavlja za Srbe i Srbiju, prepustiti okolnostima, čak ni onda kada je sam njihov značaj naiztled dovoljan da ih sačuva od zanemarivanja.

Otuda ni ovaj zakon nije jedini normativ ove vrste Republika Francuska, zemlja čija pravna tradicija predstavlja oličenje državnog sekularizma, našla je nedavno za shodno da pitanje obnove Notr Dama uredi posebnim zakonom, i Rumunija je donela zakon koji uređuje njenu podršku očuvanju, pa i monaškom životu, rumunskog skita Svetot jovana Preteče na Svetoj Gori Rumuni su dobro razumeli lekcije istorije. Vekovima su njihove kneževine pomagale Svetu Goru, pa i Hilandar, ali i pored svih nastojanja i nesumnjivog doprinosa, tek od 19. veka imaju sopstvenu, ali ne samostalnu, duhovnu ustanovu u Bogorodičinom vrtu.

Kneževina Srbija, tada još uvek bila zavisna od Otomanskog carstva, uputila je slikara Dimitrija Avramovića da u Hilandaru i na Svetoj Gori popiše i snimi stanje srpskog nasleđa, Avramovićevo poslanstvo odigralo se 1847, pre ravno 175 godina, i predstavlja prvi službeni događaj kojim je Kneževina Srbija, u poletu obnove samostalnosti i državnosti, zvanično iskazala svoju brigu, ali i svoja prava, za očuvanje Hilandara i drevnog srpskog udela u nasleđu Svete Gore Atonske.

Do kraja 19. i početkom 20. veka Srbija je vodila borbu da povrati Hilandar ia tuđih ruku. Konačno je intervencija kralja Aleksandra Obrsnovića oko otkupa dugova rešila i pitanje tuđinske uprave. Ovaj državni pravac prekinuli su Beliki rat i utopijska država Jugoslavija, u kojoj Hilandar nije bio nevažan, ali za koju ništa što predstavlja srpske duhovne i kulturne vrhunce nije moglo da dobije svoj realan značaj zbog toga je Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandara prirodan nastavak i izraz kontinuiteta u odnosima suverene srpske države i Svete carske srpske lavre Hilandara na Svetoj Gori Atonskoj.