Kako je naveo, Nemačka zapravo već "kopucka" litijum, ne kopa onako kako bi htela, u većem obimu, i kako bi to moglo da zadovolji potrebe nemačke industrije.

- To je za sada kopanje u malim razmerama i u većem obimu bi moglo početi tek za nekoliko godina. Jedan od ta dva projekta (Zinvald) nalazi se na istoku Nemačke, na granici sa Češkom. Istraživanja su pokazala proteklih godina da ispod zemlje leže velika nalazišta litijuma. Ta nalazišta su se bazirala na oko 125 hiljada tona litijuma, ali mnoga istraživanja su pokazala da su zalihe otprilike tri puta veće, negde od 420, 430 hiljada tona. Ta ruda bi se kopala klasičnim putem - razrovala bi se zemlja a onda bi se ruda vadila, čistila, baš onako kako pre radilo u klasičnom rudarstvu! Nemačka bi i vadila rudu ali i prerađivala, kako se ne bi desilo traumatično iskustvo koje je imala sa početkom rata u Rusiji pa tu zavisnost od drugih zemalja ne bi želela da ponovi a naročito sa sirovinama za modernu industriju poput litijuma! - kazao je Matić.

U poređenju sa Nemačkom, Srbija ima 1,2 miliona tona procenjene rude litijuma. 

Ukoliko je to slučaj sa evropskom velesilom, postavlja se samo jedno pitanje - šta čeka Srbija?

BONUS VIDEO