Dok se u Parizu naši sportisti takmiče za što bolji plasman i medalje na Olimpijskim igrama, u Srbiji je u toku drugo, može se reći, ništa manje zanimljivo takmičenje - opozicijada. Nadmetanje je stiglo do polufinala, a na kraju će biti samo jedan pobednik, koji će umesto zlatne medalje poneti titulu gazde opozicije.

Ma koliko vam delovalo da je ovo parodija - nije. Jer kako kažu naši izvori unutar opozicije, u toku je žestoka (ne)zvanična borba ko će da se nametne kao lider opozicije. Titulu, da nastavimo sportskim rečnikom, brani Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, a u najužoj konkurenciji onih koji bi da mu „dođu glave" su Savo Manojlović (Kreni-promeni), Miroslav Aleksić (Narodni pokret Srbije), te Aleksandar Jovanović Ćuta (Ekološki ustanak).

DOBRA STARTNA POZICIJA

Gazda Đilas doskora je bio neprikosnoven na tronu, ali je posle (ne)promišljene odluke o bojkotu junskih izbora njegova pozicija donekle poljuljana. „Krv" je prvi osetio Savo Manojlović, ali se i on brzo olupao, pa su šansu osetili Aleksić i Ćuta (on bi da se ogrebe o litijum i u tome vidi svoju priliku).

Uglavnom, kažu upućeni u međuopozicione odnose, Dragan Đilas i dalje ima dobru startnu poziciju. Iza njega stoji medijska mašinerija „Junajted grupe" u vlasništvu Dragana Šolaka, ima ogroman novac, a i zavidno političko iskustvo u sličnim obračunima sa rivalima, pre svega u vreme kada je sebi čistio put do mesta predsednika Demokratske stranke, ali i kasnije, kada je bukvalno rasturio partiju Vuku Jeremiću.

BORBA IZMEĐU SEBE, A NE PROTIV VLASTI

Kako objašnjava jedan od opozicionara sa kojima smo razgovarali, u narednim mesecima mnogo će uzbudljivija biti borba za lidera opozicije nego borba opozicije protiv vlasti.

- Đilas je dugo mislio da je zacementirao svoju poziciju, međutim, meni se čini da nije dobro procenio da li je bolje bojkotovati izbore ili na njih izaći. S jedne strane, pokušao je da ispadne principijelan, međutim, s druge strane je protiv sebe okrenuo neke koji su ga bezrezervno podržavali, poput Zorana Lutovca ili Pavla Grbovića - ističe naš sagovornik.

Savo Manojlović pokušao je nakon izbora da se predstavi kao novo lice, ali osim u Beogradu, gde je postigao relativno solidan rezultat, nigde nije dobro prošao na lokalnim izborima. Potom je usledila blamaža u Nišu, gde je došao gotovo kao oslobodilac, a onda je najuren odatle, kao i njegov poziv da se napuste sve skupštine, koji su svi ostali opozicionari izignorisali. Od tada se primirio i pritajio, ali ne treba sumnjati u to da samo čeka neku šansu da proba da opet iskoči u prvi plan. U međuvremenu, razmenio je veći broj optužbi sa ljudima iz najbližeg Đilasovog okruženja, poput Marinike Tepić.

Aleksić, čovek koji je izbore izgubio i u rodnoj Počekovini, takođe smatra da je došlo njegovih pet minuta. Ambicije mu ne fali (za razliku od znanja), a kako će proći, videćemo. Pripreme je odradio, sportskim žargonom rečeno, u Americi, gde je otputovao iz razloga koji javnosti nisu poznati.

Konačno, na Ćutu ne treba ni trošiti reči. Očigledno misli da može da prosperira što na temi litijuma, što svakodnevnim performansima u Skupštini Srbije. Nije baš da mu ide od ruke, međutim, utakmica još traje...

LAŽNI EKOLOZI POZVALI NA GRAĐANSKI RAT

Šaka lažnih ekologa koji se bore protiv napretka Srbije i rudarenja litijuma nastavila je sa skandaloznim ponašanjem i pretnjama.

Na protestu u Ljigu neko iz mase dobacio je da im je „uzeto oružje”, aludirajući na prošlogodišnju akciju predaje nelegalnog oružja nakon majskih tragedija, ali da „imaju kuke i motike”.

Ljiljana Bralović, vođa tzv. ekološke organizacije SEOS, taj poziv na nasilje prokomentarisala je povikom „tako je”, a zatim najavila da će uskoro pokrenuti „radikalne mere” protiv „domaćih izdajnika”.