- Pored toga što, to svakako treba obeležiti, takođe treba podsetiti šta se to desilo da bi došlo do tog rata, treba podsetiti na primer, da Srbija nije prihvatila plan Z4. Mi ovde imamo jedan događaj, da ga ja organizujem, ja bih se pre svega bavio faktorima koji su doveli do toga, ko je imao kakvu ulogu u tome. Kažem još jednom, zašto nije prihvaćen plan Z4, šta smo i mi uradili i deo naše odgovornosti - kazao je Gavrilović.

Podsećamo, predsednik Srbije

Plan Z4

Ključni nedostatak Plana Z-4 je taj što je srpska „država u državi“ trebalo da bude podeljena na dva dela. Kao što se može videti, opština Slunj, koja je bila za RSK isto ono što je Brčko za Republiku Srpsku, nije bila obuhvaćena planom. „Država u državi“ bez teritorijalne celovitosti i linije komunikacije nije država, već nedefinisana oblast koja lako može biti neutralisana i stavljena pod punu kontrolu njenih protivnika.

Uostalom, i da su januara 1995. godine rukovodioci RSK, umesto odbijanja, bespogovorno prihvatili plan u ovakvom obliku, šta bi se dogodilo?

Na ovo je iskren odgovor dao niko drugi do Hrvoje Šarinić: „Da su oni tada rekli da prihvataju plan, onda bi mi morali reći da je on za nas neprihvatljiv, u ovom obliku“.

Na kraju, čak i kad su, pred samu „Oluju“, 2. avgusta, Milan Babić u američkoj ambasadi u Beogradu i krajiška delegacija na konferenciji u Ženevi, prihvatili plan kao osnovu za dalje razgovore, odgovor hrvatske delegacije, ohrabrene američkom podrškom, bio je ultimativni zahtev za potpunom predajom.

Toliko o planu koji je bio „spas“ za Srbe.