U toj Kurtijevoj potrazi za nekim slamkama za koje bi se što čvršće uhvatio, ima, nažalost, zemalja koje se i same javljaju. Na primer, Danska.

Kako je objavljeno,

se sastao sa članovima danske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE), kojima je zahvalio na angažovanju u tom telu. Poručio je da ispunjava sve standarde (ma nemoj, jedino ako se iživljavanje nad Srbima u južnoj pokrajini posmatra kao standard) i da zaslužuje punopravno članstvo u Savetu Evrope.

Podsetimo, Priština je sebe već videla kao novog člana Saveta Evrope, naročito nakon sramnog izveštaja izvestiteljke za njihov zahtev

, ali je na kraju, sama sebe saplela. Naime, uporno osiono odbijanje Aljbina Kurtija da povuče makar jedan konkretan potez u pravcu formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO) dovelo je do toga da se vodeće evropske zemlje, pre svih Francuska i Italija, a na kraju teška srca i Nemačka, odluče da blokiraju prijem.

Zato sada, ogliledno, nastaju neka nova savezništva, između ostalog, kao što vidimo, prvo sa Danskom. Tu će, nadamo se biti i kraj, makar što se tiče Evrope, jer je sve više onih koji su prozreli da je Kurti, u stvari, najveća opasnost za mir i stabilnost na zapadnom Balkanu i da jednostrani potezi koje neprestano povlači donose izuzetno velike opasnosti.

Kurti je, inače, tokom susreta sa Dancima na sva usta hvalio njihovo angažovanje u PSSE, te izneo tvrdnju da to odražava odlične odnose između Prištine i Danske i zajedničke vrednosti koje dele.

I tek da se malo nasmejete: Kurti je delegaciju iz Danske "upoznao sa rezultatima i uspesima u procesu unapređenja demokratije i ekonomskog razvoja", stoji još u saopštenju izdatom posle sastanka.

A kakav je trenutno Kurtijev status u međunarodnoj zajednici, odnosno njenom najbitnijem delu (ako izuzmemo Britance, koji još, koliko-toliko stoje čvrsto iza njega), pokazuje i sve što se poslednjih dana događalo oko pokušaja Prištine da otvori most na Ibru koji razdvaja severni i južni deo Mitrovice. Kada jenaišao na tvrdo, kako se to već kaže, Kurti je odjednom promenio retoriku i od teze "otvaranje mora odmah" došao do toga da će "otvaranja jednom biti".

Govoreći o toj temi i stavu Prištine i Kvinte (SAD, Francuska, Italija, Nemačka i Velika Britanija), predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć je rekao:
- Stavovi Francuske i SAD, ali i drugih po pitanju mosta na Ibru su čvrsti.

BONUS VIDEO