Direktor Jakob Stausholm kaže da Rio Tinto ima teška poglavlja u njenoj istoriji.

- Ono što je jasno jeste da danas rudarenje može da se radi na bezbedan način i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine. Ja sam postavio cilj da moramo da imamo najviše standarde prema životnoj sredini, zajednici i vladama. Sve građane gledam u oči i kažem da ovde razvijamo izuzetan projekat u skladu sa najvišim standardima - kazao je on.

Govoreći o deponiji, kaže da gotovo svi rudnici u svetu imaju otpad u tečnom stanju, a da je za Jadar

- To je prvi litijum rudnik u svetu koji neće imati mokro jalovište. Deponiju svodimo na minimum, a negde oko polovine će moći da ide podzemno, a od preostalog dela nešto od ovog otpada može da se koristi za igradnju puteva - rekao je Stausholm.

Kada je rekao da to znači da će imati "niži" negativni efekat za životnu sredinu, Vučić je pitao da li to znači da ga ima.

Inženjer Rio Tinta rekao je da voda ne može da uđe u samo okno i da izađe gore.

- Rudničke vode morate da evakuišete iz rupe. Svaka kap te vode je resurs koji se prečišćava maltene do nivoa destilatorne vode - kazao je inženjer.

Dodaje da projekat podrazumeva korišćenje rudarske zapune, kako ne bi bilo slobodne površine koja bi mogla da izazove sleganje.

Govoreći o foliji, kaže da hidroizolacija deponije podrazumeva i dodatna dva sloja.

- Iako je ta folija sasvim dovoljna, ali ovde imam preventivno dodatna dva sloja od prirodnih materijala zasnovana na glini. Prelaskom na sušeni otpad površina za formiranje deponije smanjena je tri do četiri puta - rekao je inženjer.

Kada je u pitanju sumporna kiselina, kaže da ona ima svoju ulogu i to je materija koja se kupuje, kako bi se dobio proizvod koji je potreban.

- Ona se ne poliva po ljudima i ne baca se uokolo i ne izliva se. Uloga je da izvrši neutralizaciju - kazao je on i dodaje da je otpad na kraju baza, a ne kiselina.

Kaže da nije tačno da će kućni bunari ostati bez vode i da je studiju o tome uradio domaći institut.

BONUS VIDEO