Srdačno vam čestitajući još jednu u nizu godišnjica izlaska iz štampe prvog broja dnevnog lista Alo!, želim čitavom vašem timu još puno godina uspešnog rada i pozivam vas da istrajno primenjujete nacionalne i međunarodne propise, profesionalne i etičke standarde kako biste time dali značajan i preko potreban doprinos daljem razvoju i unapređenju oblasti javnog informisanja.

Ovom čestitkom

, počinjemo intervju koji smo sa njim radili za naš praznični broj, povodom 17 godina od prvog broja Alo!.

 Kako generalno ocenjujete stanje u medijima u Srbiji?

- Svakako ne onakvim kakvo bi moglo i trebalo da bude. Iako naša zemlja sa pravom može da se podiči pluralizmom medija i potpunom slobodom javnog izražavanja, stanje u ovoj oblasti istovremeno jeste i odraz celokupnog našeg društva opterećenog nekolikim snažnim podelama. Mada je pojava složenih društvenih podela prisutna u mnogobrojnim demokratijama, ona predstavlja i jasan pokazatelj manjka spremnosti mnogih među nama za društveni dijalog po pitanjima koja su od javnog interesa. Tokom prethodnih nekoliko decenija te društvene podele prelile su se i u oblast javnog informisanja opterećujući je i povremeno je transformišući u pravo pravcato bojište sukobljenih društvenih, ideoloških, kulturoloških, političkih i drugih subjekata. Stoga je

, odmah po uspostavljanju u maju ove godine, iniciralo dijalog kako bismo otpočeli konsultacije koje bi za cilj imale postizanje saglasja unutar medijske zajednice u vezi sa najznačajnijim temama koje se odnose na obavezu profesionalnog, objektivnog, celovitog, nepristrasnog i pravovremenog izveštavanja javnosti o događajima i procesima u Srbiji i svetu. Prvi rezultati tog dijaloga su već prisutni i to daje razloga za blagi optimizam. 

 Ne prođe ni dan a da neko od opozicije ili opozicionih medija ne napadne brutalno predsednika Vučića ili nekog drugog od državnih funkcionera. Kako vi to vidite?

- Kao neprikosnoveni politički lider, koji godinama uživa veliko poverenje naših građana,

Međutim, ono što nas veoma zabrinjava jeste pojava dužeg trajanja koja predsednika Republike uspostavlja kao metu mnogobrojnih neistomišljenika i lica sklonih ekstremnim stavovima i oblicima ponašanja. Brojnost i učestalost javnih poziva na vršenje svakovrsnog nasilja nad predsednikom Republike predstavljaju jedan od najočitijih pokazatelja duboke i složene društvene krize kojoj svedočimo. Istovremeno, posebno je zabrinjavajuće to što pojedina sredstva javnog informisanja u određenom obimu učestvuju u toj kampanji targetiranja šefa države i ugrožavanja njegove bezbednosti time što, najčešće, ustupaju medijski prostor licima koja zagovaraju vršenje nasilja nad predsednikom Republike ili tako što vode dobro osmišljene kampanje protiv šefa države kojima čak pokušavaju da ponište i njegovo ljudsko dostojanstvo.

 

 Neki dele medije i novinare na opozicione i provladine.

- Od samog početka dijaloga unutar medijske zajednice, koji smo inicirali i koji sprovodimo, imao sam priliku da odgovornim licima u tim sredstvima javnog informisanja odlučno ukažemo na to da je takvo delovanje apsolutno neprihvatljivo u svakoj demokratiji te da će država reagovati koristeći sve legislativne mehanizme koji joj stoje na raspolaganju. Stoga na deo vašeg pitanja koji se odnosi na medije koje ste označili opozicionim odgovaram tako što iznova naglašavam to da za ovo ministarstvo i mene lično ne postoje zavisni i nezavisni, provladini i antivladini, prorežimski i opozicioni mediji i profesionalna udruženja, već isključivo oni koje možemo definisati kao profesionalne nasuprot onima koji to nisu ili ne žele da budu.   

 Nedavno ste označili početak procedure za uvođenje 5G Srbiji. Koliko je to važno za građane?

- Dozvolite mi da, najpre, podsetim na to da je naša Srbija, od zemlje koju donedavno niko nije mogao da poveže sa oblašću informaciono–komunikacionih tehnologija, tokom prethodnih desetak godina postala regionalna sila u tom sektoru i došla do toga da ovo bude najbrže rastuća privredna grana. Godine 2012. prihod od izvoza IKT proizvoda i usluga bio je 375 miliona evra, a prošle godine čak 3,44 milijarde evra. Ove godine idemo na više od četiri milijarde evra budući da nam je rast prihoda od izvoza IKT proizvoda i usluga u prvih sedam meseci ove godine veći za čak 20,29% u odnosu na isti period prethodne rekordne godine. Podigli smo četiri naučno–tehnološka parka koji su već sada prebukirani i gradimo nekoliko novih. Tu je i Državni data centar u Kragujevcu kao jedna od svega desetak institucija tog tipa u Evropi i svetu. U njemu deo svojih baza podataka pohranjuju IBM, Majkrosoft, Gugl, Orakl, Cern... Do kraja godine kupujemo drugi, a sledeće godine i treći superkompjuter za potrebe proširenja kapaciteta Državnog data centra. Ponosni smo na Institut za veštačku inteligenciju sa sedištem i Biosens institut u Novom Sadu, gradimo BIO 4 kampus u Beogradu, a uskoro očekujemo i početak gradnje Inovacionog distrikta u Kragujevcu. Raduje nas i skoro otvaranje objekta rekonstruisane Ložionice u Beogradu koja će biti jedno od najsavremenijih središta IT sektora u Srbiji, ali i čitavom regionu. Podržavamo izuzetno veliki broj „start–apova“, kao i brojne srpske privredne subjekte u oblasti informaciono–komunikacionih tehnologija. 
Imajući makar ovo nabrojano u vidu potpuno je jasno da smo uspeli u tome da u kratkom vremenskom roku stvorimo takav ambijent da doprinesemo ubrzanom razvoju srpskih IT kompanija, kao i da privučemo one vodeće svetske da posluju kod nas, a iz Srbije i ka trećim tržištima. 

 

 

 

Zahtev za moju smenu

doprinos iskrenom i otvorenom dijalogu

Pojedini mediji vodili su kampanju za vašu smenu. Kako ste to doživeli?

- Letošnji zahtev pojedinih medija i novinarskih udruženja za moju smenu vidim kao doprinos iskrenom i otvorenom dijalogu što lično pozdravljam. Potpuno isti stav imam i prema tome što su mi ti isti mediji i ta ista profesionalna udruženja svega dva meseca kasnije uputili reči zahvalnosti zbog konkretnih aktivnosti koje sam preduzeo po određenim pitanjima.