Potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine

Vujovićeva je istakla da su GHG dozvole put ka uspostavljanju sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju ovih emisija. Cilj uspostavljanja takvog sistema jeste da se ove emisije iz industrijskog sektora dugoročno smanje i da se ubrza dekarbonizacija privrede, koja je jedan od važnih stubova Zelene agende.  

„Prvu izdatu dozvolu danas sam uručila direktoru beogradskog Aerodroma i time je počelo sprovođenje obaveze da industrijska postrojenja u Srbiji rade monitoring i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Srbija je među prvim zemljama na Zapadnom Balkanu uspostavila sistem za praćenje, izveštavanje i verifikaciju ovih emisija u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama i pratećim podzakonskim aktima. Aerodrom Nikola Tesla je prošao kroz proceduru, prvi je dobio dozvolu, a očekujem da će ostali slediti ovaj primer i da ćemo do kraja godine izdati dozvole za više od 100 operatera“, rekla je Vujović.

Vujovićeva je podsetila da klimatski ciljevi Srbije ostaju ambiciozni, a to je da se emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine smanje za 33% u odnosu na 1990. godinu.

„Naši klimatski ciljevi su ambiciozni i zato nam je važno da maksimalno ubrzamo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ministarstvo koje vodim omogućilo je podnošenja zahteva i prateće dokumentacije za izdavanje dozvole onlajn, putem e-GHG platforme. Ova platforma, kojoj može da se pristupi putem veb sajta Ministarstva, sadrži sva relevantna uputstva, smernice i potrebne informacije za operatere. Osmišljena je kako bi olakšala komunikaciju operatera i Ministarstva, odnosno Agencije za zaštitu životne sredine i tako ubrzala proces“, rekla je Vujović.

Ona je navela da je u Srbiji nedavno usvojen i Program prilagođavanja na klimatske uslove. Takođe, razvijen je digitalni atlas klime, koji je koristan alat prilikom planiranja mera prilagođavanja na klimatske promene.