Ideja zakazanog skupa sinoć je bila da se oda počast stradalima u Novom Sadu. Ipak,

Box: opozicija
je i na tu ideju pljunula. Pokazali su da je nasilje jedina politka kojom se vode. 

Lomili su, demolirali, pa čak i fekalije prosipali. Delovalo je, onima koji su tome prisustvovali, ali i onima koji su sve pratili (a to je cela Srbija), da je Srbija dotakla dno. 

Box: Image
 

 

Umesto odavanja počasti žrtvama, zagrljaja podrške i dostojanstva videli smo lomljavu, polivanje, prosipanje fekalija, pa čak i - uriniranje po kulturnom-dobru. 

Dno, reklo bi se,  da nema dublje. A vinovnici toga su, baš kao onomad u Beogradu, bili predstavnici opozicije.

Busali su se, doduše, pred kamerama, kako oni samo žele mir, i kako nasilja ne sme biti. 

Kad, ono međutim... vrlo brzo videle su se sinoć njihove skrivene namere.

Box: Deo njih došao je tu, u želji da prospe krv po ulicama, i to ne samo u vidu farbe, već i pravu.

Box: Image
 

 

Bacali su dimne bombe, suzavce i u Gradsku kuću, dok su unutra jedva disali policajci. (

Box: OVDE MOŽETE VIDETI KAKO SU POLICAJCE HTELI ŽIVE DA ZAPALE
)

Čak je i požar izbio. Gledali smo scene vatre, dima, užasa, ljudi koji plaču pred kamerama.

Box: Image
 

 

Box: GledalA je Srbija majke koje mole da se samo odatle izvade sa decom
, ali i zloupotrebu dece od strane opozicije. 

I opet, gurali su se da naprave incident, i

Box: Miša Bačulov
, i
Box: Ješić
.

Box: Image
 

 

Jer, njima nasilje nije nešto strano, da se razumemo.

Box: Ješić je, da se podsetimo, tukao ženu
, za šta je imao i prijavu, a
Box: Miša je već lomio po novosadskom sajmu.

Box: Image
 

 

I sad su baš oni divljali. Miša je, tobož pozivao na mir, a polivao Gradsku kuću fekalijama.

Box: Gurao je pripadnika obezbeđenja koje je obezbeđivalo skup koji se pretvorio u sramotu.

I šta se onda desilo? 

Logični sled, kao što je i ranije bivalo...

Opozicija je od njih prala ruke. 

Dok su oni, njihovi dežurni nasilnici, divljali, imali smo iz minuta u minut uključivanja na Šolakovim medijima. Uključivala se Marinika, Pogačar, Pajtić, i mnogi drugi. 

Svi su vrteli istu ploču. Govorili su da žele mir, da ne znaju ko su oni koji lome. Prali su ruke, kako od gorepomenutih, tako i od onih koji su došli sa suzavcima, petardama, palicama, neki su nosili i čekiće. 

Viđalo se, da se razumemo, to i ranije. I onomad pred Skupštinom Srbije, i u njihovim protestima posle tragedija prošle godine.

Nepoštovanje su, ako se dobro prisetimo, i prema svojim pristalicama i prema ostalima pokazivali u gotovo svakom okupljanju koje je imalo za cilj skidanje sa vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koje je bilo pod okriljem neke aktuelnosti, nažalost tragedije. 

Sada rade isto to. 

Jer, mantra je mantra. Ploča, doduše pokvarena, uvek se vrti u krug. Iz svog šablona ne ispadaju.

Politiku nemaju, pa udaraju na nasilje. Sve, samo da se vlasti dokopaju. Da mogu da rudare, iako tvrde da neće, da mogu da vladaju, da prodaju Kosovo, da nas proglase genocidnima... sve, samo da sve svoje prljave planove i srbomrzačke politike sprovedu u delo, i našu zemlju dovedu na dno, na kom je za vreme vladavine pojedinih od njih, Srbija već i bila.

BONUS VIDEO

Box: Video