Teofilović već nedeljama u javnosti plasira priču o navodnom fizičkom napadu koji se, kako tvrdi, dogodio 4. decembra ispred zgrade u kojoj živi, i u kom je, po njegovim rečima, čak „pucano na njega“. Međutim, zvanični uviđaj

nije potvrdio ove navode, jer na licu mesta nisu pronađene čaure, niti bilo kakvi tragovi upotrebe vatrenog oružja, što otvara pitanje da li je u pitanju dramatizacija sa jasnim političkim ciljem.

Uprkos tome, Teofilović najavljuje intenzivna obraćanja javnosti, konferencije za medije i kampanju na društvenim mrežama, u kojima planira da optuži državne organe, pre svega policiju, za „neprofesionalizam“ i „neodgovoran odnos“, iako za takve tvrdnje do sada nije ponudio nijedan konkretan dokaz.

Posebno je interesantno što je Teofilović nezadovoljstvo usmerio i ka sopstvenim opozicionim saveznicima. Tako je lokalnu koaliciju „Ujedinjeno Valjevo može - Svanuće“ optužio da mu nije pružila javnu podršku, dok je sa Vladimirom Đorđevićem, potpredsednikom gradskog odbora stranke „Novo lice Srbije“ u

, otišao i korak dalje, zabranjujući mu da prisustvuje protestima. Takav potez više liči na unutrašnje obračune i borbu za dominaciju, nego na navodnu borbu za pravdu i istinu.

Podsetimo, Teofilović je redovni učesnik blokada i protesta u Valjevu, tokom kojih je u više navrata ulazio u verbalne i

sa policijom i zbog remećenja javnog reda i mira bio privođen. Upravo ta činjenica dodatno dovodi u pitanje njegov pokušaj da se u javnosti prikaže kao isključiva žrtva političkog nasilja.

Sve ukazuje na to da se iza priče o „napadu“ i „pucnjavi“ možda krije pokušaj političke samopromocije, pritiska na institucije i diskreditacije kako državnih organa, tako i dojučerašnjih saradnika iz opozicionih redova. Umesto jedinstva i odgovornosti, valjevska opoziciona scena sve više liči na poprište ličnih animoziteta, u kojima pojedini aktivisti ne biraju sredstva da bi ostali u centru pažnje.

BONUS VIDEO