, osnivačica antisrpske nevladine organizacije "Žene u crnom", počela je sa svojim antisrpskim delovanjem devedesetih godina prošlog vek. Dok je Srbija bila pod sankcijama, bombardovana, demonizovana i gurnuta na stub srama, Staša Zajović nije tražila pravdu - tražila je krivicu. I uvek je nalazila samo jednu adresu: Srbiju.

Danas, 30 godina kasnije, ne prestaje da optužuje Srbiju. Ne režime. Ne politike. Ne pojedince. Već - narod i državu u celini.

Od trenutka kada je osnovala "Žene u crnom", njen aktivizam nikada nije bio antiratni u punom smislu te reči. Bio je antisrpski. Rat u bivšoj Jugoslaviji za nju nikada nije bio složen građanski sukob u kojem su stradali svi. Bio je jednostavna moralna bajka sa jednim negativcem - Srbijom.

Smetaju joj srpske žrtve

Za Stašu Zajović srpske žrtve nisu tema. One su smetnja. Ne uklapaju se u sliku koju godinama uporno gradi i prodaje stranim fondacijama, ambasadama i političkim centrima moći. Kada su Srbi ubijani, proterivani, kada su kolone izbeglica bežale iz Krajine, sa Kosova i Metohije, nije bilo crnine, nije bilo protesta, nije bilo performansa. Tišina.

Ali kada treba optužiti Srbiju - tada je glasna, beskompromisna i neumorna.

Srebrenica u njenom narativu nije mesto tragedije, već političko oružje. Nije simbol stradanja, već etiketa koja se lepi isključivo Srbima. Svako ko pokuša da govori o širem kontekstu, o zločinima nad Srbima, o odgovornosti drugih strana - odmah biva proglašen neprijateljem, fašistom ili "negatorom".

Udara i na patrijarha Pavla

Za dijalog nema mesta. Za nijanse nema prostora. Postoji samo ideološka presuda. Decenijama nastupa kao unutrašnji tužilac Srbije, uvek spremna da potvrdi sve ono što se o našoj zemlji želi da čuje spolja. Što su optužbe teže, to su nagrade brojnije. Što je Srbija prikazana crnjom, to je ona poželjniji sagovornik međunarodnih krugova koji Srbiju nikada nisu želeli kao ravnopravnu. Ona prezire Srpsku pravoslavnu crkvu i bila je organizator bolesne feminističke akcije u kojoj se skrnavio spomenik patrijarha Pavla.

Patriotizam za nju nije vrednost već bolest. Zastava je provokacija. Država je greška. Narod je problem koji treba "prevaspitati". I zato nikada nije imala podršku većinske Srbije - jer nikada nije govorila sa Srbijom, već protiv nje.

Ona je ideološki projekat samoprezira, simbol politike koja veruje da će Srbija biti prihvaćena tek kada se odrekne sebe, svoje istorije i svojih žrtava.

I zato se savršeno uklapa u one koji, pod lažnim plaštom ljudskih prava, godinama rade isto: udaraju po Srbiji - bez pauze, bez stida i bez milosti.

Lik i delo osnivačice "Žena u crnom" možete pogledati u videu na 

.

(

)

BONUS VIDEO