Atmosfera će biti opuštenija, ali večera u utorak će ipak biti "radna".

Lideri šest zemlja Zapadnog Balkana okupiće se u utorak (18. maj) u Briselu na već tradicionalnoj večeri koju organizuje šef diplomatije EU. Još je Federika Mogerini započela praksu da okupi lidere iz regiona kako bi u manje formalnoj atmosferi razmotrili situaciju u regionu i odnose sa EU. Ove godine nastavlja je

.

"Zapadni Balkan je veliko geopolitičko pitanje za EU. Region je deo problema, ali i deo rešenja. Zato moramo da ga sagledamo iz geopolitičkog ugla i to ćemo uraditi na večeri u Briselu na kojoj se nadam da će prisustvovati svi lideri Zapadnog Balkana", poručio je Borel.

Nedelju dana pred večeru, šefovi diplomatija EU na sastanku u Briselu održali su geostratešku debatu posvećenu "pojačanom angažmanu EU na Zapadnom Balkanu". U Briselu kažu da su svesni činjenice da stvari sve više škripe u odnosu regiona i

– i kada se radi o politici proširenja, i o spoljnoj politici.

"U EU postoji zabrinutost zbog sve veće frustracije na

izazvane zastojem u procesu proširenja. Zato moramo da razmotrimo kako da povratimo izgubljeni uticaj u regionu", navodi se u evropskim diplomatskim izvorima.

 

 

Ta "frustracija" definisana je kao "osećaj dubokog razočaranja građana na Zapadnom Balkanu u procese pristupanja EU" u nezvaničnom dokumentu koji se pojavio pred sastanak Saveta ministra. Nezvanično, u Briselu kažu da je ovaj, poslednji u poplavi

o budućnosti regiona, sačinio sam Žosep Borel.

Iako nije dobio toliko pažnje kao njegovi fantomski prethodnici koji su se bavili crtanjem granica, rešavanjem kosovskog pitanja ili uređenjem BiH, dokument o "Pojačanom angažmanu EU na Zapadnom Balkanu" postavio je bar trenutne smernice politike EU prema regionu.

 

Očekivanja?

Pored poznatih fraza o "jasnoj i snažnoj podršci evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana", "budućnosti regiona u EU", važnosti "stabilnosti i bezbednosti regiona za stabilnost i bezbednost EU", neophodnosti "reformskih procesa" i "dobrosusedske saradnje", ovaj dokument jasno navodi uzroke "dubokog nezadovoljstava i razočaranja" regiona u evropsku politiku proširenja.

"Neodlučnost oko otvaranja pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, spor napredak Srbije i

na putu u EU, ali i u implementaciji ključnih prioriteta u BiH i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju , nesigurnost u pogledu dijaloga Beograda i Prištine, dodatna percepcija zakasnele isporuke vakcina iz EU regionu", navodi se u tekstu.

 

Glavna poruka dokumenta jeste jačanje evropskog prisustva u regionu, učestalije posete najviših zvaničnika EU i zemalja članica regionu, češći pozivi predstavnicima regiona u Brisel, koherentna i artikulisana javna diplomatija o EU u regionu, ali i o regionu prema građanima EU.

"Tražio sam od zemlja članica da daju konkretne predloge u tom pravcu. Očekujem da ih razmotrimo pre leta. Nećemo više čekati ni dve godine niti dva meseca", poručio je Borel.

 

Sve je spremno

Sa druge strane, od BiH se (i dalje) očekuje napredak po pitanju 14 ključnih prioriteta Evropske komisije, kao i "poboljšanje funkcionalnosti zemlje, počev od izborne i ustavne reforme". Od Srbije i Crne Gore se (i dalje) očekuje ubrzanje reformskih procesa, posebno u oblasti vladavine prava, ali i više političkog angažmana u konsolidaciji geopolitičke orjentacije, što se većinom odnosi na Srbiju.

Za Albaniju i Severnu Makedoniju poruka je (opet) ista: nema razdvajanja pristupnih pregovora koji moraju da počnu "što je pre moguće".

Tzv. Kosovo i Srbija se pozivaju da "iskoriste trenutak jakih političkih mandata rukovodstva sa obe strane" za postizanje sveobuhvatnog dogovora o normalizaciji.

Sve ove poruke biće na "meniju" večere šest zapadnobalkanskih lidera u Briselu na kojoj ne treba očekivati velike pomake. U ovom trenutku, na prvom mestu, ipak se radi o "apetitu" zemlja članica na koje se (i dalje) čeka da pokažu jedinstvenu političku volju neophodnu za napredak odnosa EU i Zapadnog Balkana.