Iz njenog pera izašlo je hiljade tekstova koji su podjednako uzdrmali kako vlast, tako i opoziciju. Jedna je od onih čije je ime u „Politici“ zapisano velikim slovima.

, poznata , urednica, predsednica suda časti Udruženja novinara Srbije, oštro i bez dlake na jeziku govori za o političkoj situaciji i teškim danima koji očekuju Srbiju u na novoj rundi pregovora nakon brojnih spekulacija da Kosovo ulazi u NATO.

- Kosovo ne može da uđe u

ako se zapadne zemlje budu pridržavale međunarodnih sporazuma koji predviđaju demilitarizaciju pokrajine. Očekujem da Beograd tu bude tvrd.

Kako situacija sa Kosovom može biti razrešena i da li vidite to razrešenje u skorijoj budućnosti?

- Još nije jasno ni hoće li Aljbin Kurti biti tako tvrd pregovarač kako njegov početni maksimalizam nagoveštava. Još ne znamo da li će uspeti da konsoliduje svoju vlast nad pokrajinom. Bio je uspešan u rušenju vlada svojih rivala, ali je pod američkim pritiskom i sam padao sa vlasti. Nema uslova za dogovor dok preko puta Aleksandra Vučića ne sedne neko ko u Prištini može da bude politički garant dogovora. A tek tada počinju pravi pregovori.   

Poslednjih nedelja svedoci smo brojnih non-pejpera. Šta je njihov cilj?

  - Samo je Janšin non-pejper uneo nešto novo: tezu da sadašnje granice nisu konačne jer raspad Jugoslavije nije okončan. Da je

tako nešto stavio na pregovarački sto, doživeo bi sveopštu osudu kao nastavljač „Miloševićeve politike“, iako se svaka vlast od 2000. u Srbiji strogo drži međunarodnog prava i mirnog rešavanja sporova. Na non-pejper se stavlja ono što nećeš javno da zastupaš dok ne ispitaš teren, a prednost non-pejpera je u tome što možeš da poričeš autorstvo čak i ako si autor, jer je to hartija bez zaglavlja.

Sledeće godine nas čekaju izbori u atmosferi podeljenosti. Kakva su vaša očekivanja?

- Da će da se nastavi atmosfera hladnog građanskog rata. Da niko neće hteti da se makar i na trenutak stavi u cipele protivnika, ili da prizna da su interesi druge strane isto tako validni kao i njegovi. To nije srpska specijalnost, tako se danas politika vodi i u zemljama sa dužom demokratskom tradicijom od naše.

Može se čuti u poslednje vreme da mediji nikad nisu bili podeljeni kao danas na režimske i opozicione. Da li je ta podela danas zaista najoštrija u odnosu na neka druga vremena i da li mislite da može drugačije?

- Postoji nešto u čemu medijska scena zaista liči na onu iz Miloševićevog vremena: po oštroj podeli na opozicione i provladine medije, po uzoru na podelu biračkog tela. Od petog oktobra 2000. do 2012. nije bilo uticajnih opozicionih medija, pa je delovalo kao da u

nema ozbiljnih političkih podela. Ali je Srbija i tada bila oštro podeljena, samo što se to u vodećim medijima nije videlo. Doduše, pod Miloševićem nije bilo opozicionih elektronskih medija, ali su poslednjih godina njegove vlasti opozicioni štampani mediji imali veći tiraž od režimskih. Sada to nije slučaj.

Kako mislite da će mediji izgledati za 50 godina?

- Nadam se da će novinari prestati da se identifikuju sa političkim strankama koje favorizuju i da se više neće ponašati kao politički aktivisti i huškači koji se pretvaraju da zastupaju „javni interes“. To je poslovni model koji danas preovlađuje. Volela bih da taj model što pre propadne.  

Novih svežih lica opozicije nema. Kakve osobine bi trebalo da ima neki novi lider opozicije kakvog biste vi voleli da vidite?

- Da nije osvetoljubiv. Da je u stanju da zamisli da su i njegovi protivnici možda u nečemu u pravu. Da svoju stranu ne smatra a priori moralnom, a drugu stranu bagrom i ološem. Da uviđa da se svi ljudi rukovode svojim interesima i da su interesi drugih ljudi legitimni kao i njegovi. Da nije nužno bolji od drugih. Ali glavno je da nije u prošlosti radio tačno ono što sada zamera novoj vlasti. Cela poenta „novih ljudi“ je u tome da u prošlosti nisu i sami radili upravo ono čega se sada groze. Da nisu gušili medije, da nisu smenjivali glavne urednike, da nisu sudije proglašavali nedostojnim na osnovu tajnih podataka BIA, da nisu nameštali poslove svojim i kompanijama svojih prijatelja… Možda je najvažnije da novi ljudi budu oni kojima nije preko potrebna podrška stranaca da dobiju izbore, ljudi koji ne bi ni trpeli strano mešanje u naše izborne poslove.