Dok je predsednik Srbije u Skupštini govorio o teškoj situaciji sa Kosovom, Aljbin Kurti je u skupštini lažne države pričao da je jedino rešenje svih problema da Srbija prizna Kosovo. Predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić i premijer Zdravko Krivokapić i juče su nastavili da šire antisrpske stavove, tvrdeći da se Srbija vratila retorici devedesetih (takve izjave svake nedelje daje i Milo Đukanović)! Podršku su dobili i od lidera Bošnjaka u BiH Bakira Izetbegovića, koji je istakao da je Crna Gora svojom rezolucijom, proglašavajući srpski narod za genocidan, pokazala čojstvo.

U isto vreme hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman, već poznat po svojim skandaloznim izjava na račun naše zemlje, izjavio je sada da Srbija treba da prizna genocid u Srebrenici da bi mogla da uđe u Evropsku uniju.

Komentarišući to što je Srbija i Albancima i Hrvatima i Bosancima, ali i Crnogorcima postala pravi trn u oku, bez obzira što mi sa svima želimo najbolje odnose i nikome se ne zameramo, analitičar Branko Radun ističe da su izjave hrvatskog ministra spoljnih poslova posebna vrsta perverzije.

- Hrvati se nisu suočili s autentičnim genocidom u Jasenovcu, nikada nisu priznali da je tamo počinjen genocid nad Srbima. To potvrđuju čak i nemački izvori, da je to bio najstravičniji logor u Drugom svetskom ratu u kojem su ljudi ubijani na osamdeset različitih načina. Neko ko predstavlja Hrvatsku ima obraza da govori o genocidu. Oni nisu prihvatili Jasenovac, da ne govorim o Oluji koju slave. A Oluja ima elemente genocida jer je planirana akcija. Postoje brionski transkripti koji govore o tome da je to bio plan. Jedino je Oluja ono što se dešavalo na prostoru SFRJ a da ima elemente genocida. Tu više nema Srba, oni su nestali kao narod sa područja Hrvatske koju su nekada naseljavali - objasnio je Radun.

Komentarišući izjave crnogorskog premijera kojeg beogradska retorika podseća na devedesete, Radun ističe da mu nije jasno šta Krivokapić očekuje.

- On je očigledno nezadovoljan što je neko uopšte reagovao na rezoluciju Skupštine Crne Gore. Mediji u Beogradu su izuzetno negativni prema tome što je Crna Gora uradila, a oni prebacuju loptu da je Beograd kriv što je nezadovoljan time. Kao da vam neko udari šamar, vi se naljutite, a onda vam onaj ko je lupio šamar kaže da nema smisla što se ljutite. To je potpuno obrtanje teza. A na šta podseća retorika u Crnoj Gori? Podseća na retoriku devedesetih, ali i u Zagrebu, možda čak i na 1941. u Zagrebu. Možemo da vidimo ovih dana da se pevaju ustaške Tompsonove pesme. Tako da je zaključak jasan ko kakvu retoriku ima - zaključio je sagovornik Alo!.