Godišnjica Oluje, genocidne akcije kojom je Hrvatska etnički očišćena od Srba, uvek je prilika da se i u Srbiji vidi koji političari imaju minimum svesti o nacionalnom i državnom konsenzusu kada je reč o ključnim problemima i izazovima pred kojima se nalazimo, a koji tu svest nemaju i politika im je samo sredstvo da ostvare lične interese, uglavnom finansijske, piše

Narodski rečeno, vidi se ko je vera, a ko nevera.

Ove godine ta tužna godišnjica poklopila se sa bitkom koju za sopstveni opstanak vode Srbi iz Republike Srpske, nakon skandalozne odluke Valentina Incka da će svako ko negira da je u Srebrenici počinjen genocid biti procesuiran i poslat u zatvor.

Svestan činjenice da se srpski narod ponovo našao na udaru raznih centara moći, predsednik Srbije

Ma kakve njihove političke razlike bile, za ljude koji su prisustvovali sastanku (nakon kojeg su nazdravili sa po čašom vina) možemo reći da se u jednom slažu: vlast se menja, ali krucijalni nacionalni interesi srpskog naroda su svetinja i oko njih mora da postoji konsenzus.

Ipak, ne misle svi politički činioci u Srbiji tako. Grupacija koja sebe naziva “pravom opozicijom”, iako joj bolje pristaje ime “korporativna opozicija”, predvođena Draganom Đilasom, i jučerašnji dan, po mnogo čemu presudan za budućnost Srba i Srbije, iskoristila je za pokušaj sticanja jeftinih političkih poena, sa samo jednim, suštinski izuzetno glupim, strateškim fokusom: samo udri sve kontra Vučiću.

Rezultat toga je sumanuta kampanja u brojnim medijima pod njihovom kontrolom protiv Vučića, lidera opozicije koji su se usudili da se sastanu sa njim i svih onih koji su juče tugovali i brinuli za budućnost srpskog naroda.

Tako je list “Danas” servisno izvestio da se “proslava” Oluje odvija uz sve epidemiološke mere, da bi se jedan portal u Đilasovom vlasništvu tupavim naslovom narugao opozicionim političarima koji su se sastali sa Vučićem.

Vrhunac je bilo saopštenje Đilasove Stranke slobode i pravde, u kojem konstatuju da je Oluja “prilika” za sve narode u regionu da se okrenu nekakvim evropskim vrednostima i dobrosusedskim odnosima. Oluja je prilika? Za evropsku budućnost koja podrazumeva slavljenje genocida?

Nekoliko dana ranije produkcijska kuća pod Đilasovom kontrolom emitovala je na televiziji pod Đilasovom kontrolom jedan od najodvratnijih autošovinističkih priloga ikad, u kojem su dali prostor albanskom fašisti da poruči Dragici Gašić, Srpkinji povratnici koja trpi albanski teror u Đakovici, da ona mora da se izvini lokalnim Albankama?!

Đilas, njegova korporativna opozicija i njegovi medijski satrapi očigledno su izgubili svaku meru i osećaj za političku realnost, i ta grupacija poprimila je sve odlike sekte. Njihova mržnja prema Vučiću metastazirala je u autošovinistički prezir i mržnju prema sopstvenom narodu koji, gle čuda, tog Vučića svojim glasovima na izborima drži na vlasti.

Ne postoji nikakav princip, nikakav program, nikakva politička ideja, nikakva svest o nacionalnim interesima i nikakav minimum dostojanstva koji neće pogaziti. Postoji samo slepa mržnja prema Vučiću i njegovom narodu i neutaživa želja da se vrate na vlast i ponovo zauzmu pozicije sa kojih su početkom dvehiljaditih ojadili narod i državu.

Ali, ako može bez izbora. Pa, ne može.