"Nervoza je sve veća u redovima secikesa iz bivšeg režima. Nervozan je gazda Đilas sa svojim Marinikama, nervozan je i Vuk Jeremić, pa nervozu pokazuje preko svoje Marinike - Miroslava Aleksića. Uspesi koje Srbija postiže predvođena

smetaju pljačkaškim namerama ovih lopuža, koje nisu ni gledale gde i kome zavlače ruke u džepove, dok su bili na vlasti. Ali im je to malo. Sad kad je državna kasa puna, kada privreda radi, razvija se, standard građana raste, razvija se i naša poljoprivreda, zasvrbeli su lopovski dlanovi stare derikože, pa bi opet na vlast. Oborknez Aleksić, koji je opljačkao građane Trstenika, češe se tako što napada privatizaciju PKB i iznosi gomilu laži na račun države. Dokazani lopov i sudski overeni lažov Aleksić radi ono što jedino ume. I ponovo polazi od sebe, jer on najbolje i zna - kako se krade, i kako bi on to izveo. Sve je to već i na delu pokazao. 

Poznat je po tome da je svoju dinastiju gradio u Trsteniku, ponašao se kao spahija, radio svakakve mahinacije: od javnog preduzeća u svom rodnom selu, koje je poslovalo samo sa gubicima, preko davanja novca službi mesnih zajednica za nabavku goriva a automobile nije ni imalo, preko zloupotrebe JKP Energetika koju je naterao da postane gubitaš ne bi li svom pajtosu obezbedio posao gasifikacije u Trsteniku bez potrebnih dozvola i saglasnosti, kroz uništavanje nekadašnjeg ponosa Trstenika PPT kompanije, pa sve do običnog džeparenja i pilićarenja u kom je Aleksić samovoljno sam sebi kao predsednik opštine povećao platu sa zakonskih 79.000 na nezakonitih 113.000 dinara. Da ne pričamo o dodatnim prihodima koje je imao kao član raznih upravnih i nadzornih odbora. Celokupnu svoju familiju je situirao po javnim preduzećima, službama i lokalnoj televiziji. Građani Trstenika još pamte kad je preko svoje tašte i tasta zapošljavao u Trsteniku za pozamašne sume novca i mesečnu apanažu pošto se popuni stranačka pristupnica. Ostao je poznat u Narodnoj skupštini kao poslanik koji je u nju ušao sa najmanjim brojem glasova građana, da bi potom brže - bolje prodao svoju strančicu novom gazdi Jeremiću, zauzvrat dobio mesto potpredsednice, glavnog potrčka i prestižnu ulogu - Jeremićeve lične Marinike.

Zato i može da priča gluposti o PKB ili bilo čemu drugom, jer takvog odavno ništa nije sramota. A ne može da podnese uspeh onih koji neće da budu lopovi kao on i njegove gazde. I baš zato sve te lopove bole auto-putevi, radna mesta, direktne strane investicije i što Srbija danas predvođena Vučićem rešava probleme koje su oni gurali pod tepih i gomilali. PKB je  jedan od primera kako država radi da pomogne razvoju poljoprivrede, a rezultati se vide. Neka se ne brine Aleksić za poljoprivredu i programe koji se danas realizuju, pa i sam je svedok da programi funkcionišu odlično, jer je 2017. godine od iste ove Srbije koju predvodi Vučić dobio subvenciju za kupovinu traktora. Ali neće ti licemeri da priznaju nikada: šta sve danas narod od države dobija, a u vreme secikesa iz bivšeg režima nije mogao ni da sanja. I ne moraju, važno je da to vidi narod. I taj narod je Đilase, Jeremiće i sve njihove bedne poslušnike - trajno precrtao", rekao je Zoran Tomić, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke i narodni poslanik.