Кada god Dragan Šolak, preko svojih medija, otpočne nekakvu  „principijelnu i stručnu“ polemiku ili se oglasi po nekom poslovnom pitanju - to je sasvim siguran znak da se ne radi o onome što on tobože „principijelno“ zastupa, što kobajagi „brani“ ili se bučno i medijski agresivno zalaže za „fer, poštene i transparentne poslovne propozicije u tržišnoj utakmici“ - već o tome da mu njegove sumnjive, zakulisne i ne baš uvek i u svemu legalne poslovne kombinacije i monopolski položaj u sferi telekomunikacionih usluga ne donose više onoliko novca na koliko je do sada navikao. Кao što mu, očigledno, neće donositi i ubuduće, s obzirom da će konačno morati da posluje (i zaista, a ne fingirano kao do sad) u tržišnim uslovima - pa će biti u prilici da pokaže i dokaže svu svoju „poslovnu sposobnost i uspešnost“.

U tome se Dragan Šolak nimalo ne razlikuje od svog poslovnog partnera, onog drugog Dragana, Đilasa - sa kojim je zajedno, dok su bili u prilici da vladaju Srbijom, i na političkom, i na ekonomskom, i na medijskom planu - i patentirao razne „maestralne“ poslovne uspehe, u biznis teoriji poznate pod kolokvijalnim nazivom - kombinacija, oličene u trange-frange poduhvatima (prodam ti firmu, koju ti posle prodaš meni, pa ja opet tebi, pa ti opet meni, i tako u krug - a sav novac se iz tih brojnih marifetluka se deponuje na tajne račune širom sveta, ili u nekakvim kompanijama koje posluju na egzitičnim destinacijama; o onih čuvenih 20% od 100%, pa na to još 20%, koje je „izmislio“ Đilas, da i ne pričam).

Pri tome, naravno, usta su im obojici puna laži o tome kako trpe pritiske zbog svojih političkih stavova, kako ih država i njeni organi proganjaju zbog njihove posvećenosti „borbi za demokratiju, ljudska prava i medijske slobode“, kao i zbog toga što su upravo oni „najveći borci za istinu, koju brane kroz svoje objektivne, profesionalne i nezavisne medije“ - za koje verovatno ni sami ne znaju koliko ih imaju i koji im upravo i služe da tu njihovu, samo po njihove džepove korisnu, „demokratiju“ - lažima, uvredama, pretnjama i ucenama - svakodnevno unovčavaju, uz jedva i loše prikrivan prezir prema građanima Srbije, kojima bi opet hteli da budu vlastodršci.

U slučaju oba ova Dragana samo se, i jedino, o novcu radi. O novcu koji bi da opet otimaju, pljačkaju, „kombinatorno“ prisvajaju - jer njih ništa drugo ne zanima, niti žele da Srbija bude država koja svakim danom, na svim poljima, ubrzano napreduje. Njima nije potrebna prosperitetna, nezavisna, suverena i pravno uređena država, koja vodi računa o svim svojim državnim i nacionalnim interesima, uključujući i one ekonomske, koji se tiču privrede i tržišta, zdrave i legalne tržišne konkurentnosti - već sve suprotno od toga - oni su uspešni jedino u privredi u kojoj važe samo njihovi poslovni interesi, samo njihove kompanije posluju i samo se oni bogate.

Doduše, spaja ih i još ponešto: Patološka, bolesna mržnja prema Aleksandru Vučiću, ne samo zato što on taj koji je prekinuo njihove „uspešne poslovne poduhvate“, već i zbog zavist prema uspesima koje Vučić postiže - i u politici, i u ekonomiji - oblastima za koje su ovi „eksperti“ sami sebe bili proglasili za neprikosnovene. Ujedinjuje ih to što znaju da, dok je

Stoga me i ne čudi što se Šolakova medijska mašinerija obrušila na JP „Pošta Srbije“ i „Telekom Srbija“ i na naš poslovni dogovor oko preuzimanja/kupovine „Pošta Net“ od strane „Telekoma“. Monopol koji je do sada Dragan Šolak uživao u oblasti kablovske televizije i interneta više nije moguć, niti ga je moguće politički, uz pomoć drugog Dragana, nametnuti. Ni održati. Кao što uskoro neće biti moguće (p)ostati ni monopolista u segmentu brze dostave poštanskih i drugih pošiljaka i nekih drugih usluga na polju telekomunikacija i savremenih tehnologija, zahvaljujući poslovnim planovima i projektima koje će JP „Pošta Srbije“ u narednom periodu realizovati.

Otuda, i ne samo ovim povodom, sve  one gnusne, podle i nečasne  laži, koje gebelsovski, uz Đilasove, ponavljaju i Šolakovi „nezavisni“ mediji, sve te „afere“ koje izmišljaju i plasiraju Đilas i svi njegovi uposlenici, njegovi plaćenici, najamnici, iz raznoraznih njegovih kompanija, koje su doskora služile za onu trange-frange ekonomiju, osmišljenu „briljantnim inžinjerskim mozgom“, i čiji su jedini rezultat gazdini novi tajni računi kojekude po svetu.

Sve je to očekivano - jer, da ponovim - o novcu se radi, a on je jedino što oba Dragana zanima.