rođen je 1969. godine. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u Kraljevu, a diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Stažista Evropske fondacije Robert Šuman u Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu 1999. godine.Od februara do septembra 1997. bio je član Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda, a od 1996. do 2000. odbornik Skupštine grada Beograda. Bio je poslanik Narodne skupštine Republike Srbije od 2000. do 2003. godine, od 2001. do 2002. predsednik Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, od 2001. do 2003. savetnik saveznog ministra unutrašnjih poslova SR Jugoslavije i zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije, a savetnik ministra odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora od 2003. do 2004. godine. Član Komisije za podelu vojne imovine između Srbije i Crne Gore posle prestanka postojanja SR Jugoslavije i nastanka Državne zajednice Srbija i Crna Gora u periodu 2003. do 2004. godine. Odbornik Skupštine gradske opštine Vračar bio je od 2004. do 2008. godine. Predsednik Komisije za obrazovanje i kulturu Skupštine gradske opštine Vračar od 2005. do 2008. godine.Sekretar Privremenog organa grada Beograda koji je imenovala Vlada Republike Srbije u periodu od novembra 2013. do aprila 2014. godine.Član Upravnog odbora Privredne komore Beograda izabran 2013. godine.Odbornik Skupštine grada Beograda izabran na izborima održanim 16. marta 2014. godine.Od 2014. godine do juna 2018. godine bio je gradski menadžer grada Beograda.Od 1994. do 1997. bio je šef kabineta dr Zorana Đinđića.

Učestvovao kao savetnik u svim izbornim kampanjama predsednika u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Sloveniji, Bugarskoj i Makedoniji.

Bio je predsednik Organizacionog odbora Beogradskog maratona 1997. i član predsedništva Košarkaškog saveza Beograda od 2005. do 2007. godine. Bio je predsednik Upravnog odbora JKP „Gradsko zelenilo” od 1997. do 1999, Upravnog odbora JKP „Gradske pijace” od 2000. do 2002. i Upravnog odbora JP „Ada Ciganlija” od 2002. do 2006. godine. Član Upravnog odbora brokersko-dilerskog društva “AB Invest” bio je od 1997. do 2000. godine, a član Nadzornog odbora kompanije Jugoslovensko rečno brodarstvo od 2001. do 2005. godine

Od 1990. do 1994. godine bio je novinar lista „Demokratija”, a zamenik glavnog i odgovornog urednika „Studenta” od 1992. do 1993. Urednik srpskog izdanja knjige američkog predsednika Baraka Obame „Smelost nade” 2008. godine.Izvršni direktor kompanije Wireless media d.o.o. od 2004. do 2008. godina. Član Odbora savetnika kompanije International communication partners od 2008. do 2014. godine.Dobitnik priznanja za veliki doprinos u radu sa mladima za 2017. godinu odlukom studenata beogradskog univerziteta u organizaciji Spirit of youth.

U junu 2018. godine je odlukom Skupštine Grada Beograda izabran za zamenika gradonačelnika.

Prodavao i Šešeljeve knjige

Vesić je izneo i jedan zanimljiv detalj, da je prodavao

knjige. Kako je došlo do toga?

- Ja sam prodavao novine na ulici, to je bio prvi opozicioni list "Demokratija", devedeseta godina ispred Akademije nauka i znao sam da prodam po 1.000 primeraka dnevno. Tri dinara je išlo nama, a 7 dinara u banci je bila marka, znali smo da zaradimo i 400 maraka dnevno. Onda je Šeselj štampao knjige, a po tadašnjem zakonu knjiga čim se odštampa mora da se preda tužiocu. On sačeka i preda knjigu na pošti u Savskoj u minut do 21 sat i ima dokaz je predao. Tužilac vidi u ponedeljak, naravno, zabrani knjigu, ali ona je već prodata, mi koji smo prodavali novine, prodavali smo i njegove knjige - objasnio je Vesić.

Prijateljstvo sa Vučićem

Vesić je ispričao da je sa

dugogodišnji prijatelj, još iz vremena fakulteta, kada je Vučić bio izvrstan student još nezainteresovan za politiku.

Njega je Šešelj prihvatio kao mladog lidera, koji je postao poslanik, a potom stekao veliko iskustvo kao generalni sekretar partije.

Dešavalo se, kaže Vesić, da sa Vučićem odlazi na piće, a da potom na "Studiju B" nastupe zajedno na duelu.

- Sećam se jednog duela - Vučića i mog, mislim da je bio na "Studiu B" i mi odemo na piće pre duela i dogovorimo se. Suštinski svako priča svoju politiku. I završava se emisija i voditelj kaže "Da otkrijem jednu tajnu, vas dvojica se družite", a  ja kažem "Naravno, mi smo bili na piću pre emisije i ići ćemo posle". Kada je SNS pobedila Aleksandar Vučić me je pozvao da budem u timu koji je radio Beograd - pričao je Vesić.

Prijateljstvo nije imalo nikakve veze s političkom pripadnošću u to vreme. A kako su danas Vučić i Vesić našli zajednički politički jezik? Goran Vesić u Vučiću vidi istu crtu koja mu se dopala i kod Đinđića.

- Đinđić i Vučić su bili politički protivnici, ali je Aleksandar Vučić predložio da se podigne spomenik Zoranu Đinđiću. Isti ljudi koji su napadali Zorana Đinđića danas napadaju Aleksandra Vučića, jer su i Đinđić i Vučić menjali Srbiju. I Đinđić i Vučić su razamišljali na isti način, da ne treba da slavimo poraze, da treba da slavimo pobede, i jedan i drugi su razumeli značaj društvenih i ekonomskih reformi. Zato ja istu politiku vidim i kod Vučića i kod Đinđića. i to je nešto o čemu ja zaista mogu da pričam.