Sećate li se prvog susreta sa Vučićem, kada je to bilo i kakav je utisak on ostavio na vas?

- Upoznala sam ga u kampanji za lokalne izbore 2009. godine na Banjici, moj opštinski odbor pomagao je kolegama u kampanji za voždovačke i zemunske izbore. Šef je, kao i sada, sa sobom nosio hiljadu papira i uvek bio u brzini. Bilo mi je fascinantno kako je znao napamet svaku ulicu, svako biračko mesto. Koliko god da je bio u gužvi, nikada nije zaboravljao na aktiviste, brinuo je da li smo gladni ili žedni, jer smo bili na terenu od jutra do mraka, radili na štandovima, od vrata do vrata. Odatle, od tih prvih naših akcija i kampanja, potiče i ona glupa poštapalica skovana u tajkunskim toplim salonima  da smo mi sendvičari jer, sram nas bilo, umesto egzotičnih jela i kavijara, mi smo na terenu jeli sendviče. Bilo je to teško vreme, SNS je bila cenzurisana na svakom mestu, nigde nije mogao da se čuje naš glas, gradska televizija bila je zakatančena za nas, da ne govorimo o nacionalnim televizijama, svi su bili pod šapom tajkuna iz tadašnje DS. Jedino nisu mogli da nam zabrane kontakt sa narodom. Nismo imali ni društvene mreže, nama su razgovor sa ljudima, osmeh, energija i želja za promenama bili jedini alati za borbu.

Da li ste se nekada posvađali?

- On bi vam sada rekao kako je on mnogo težak čovek za saradnju, ali da ja stalno nešto vičem. Imamo zdrav odnos, bez foliranja i kalkulacija, a oboje smo srčani kada zastupamo ono u šta verujemo. Dešava se da imamo suprotna mišljenja, nekada ga iznerviram isključivošću, jer često stvari posmatram kroz stranačku prizmu, a on uvek brine o svim građanima. Predsednik je direktan, uvek je brutalno iskren, očekuje apsolutnu predanost poslu. Vrlo brzo sam shvatila da on nema vremena za gubljenje i da u svakom trenutku moram da znam sve. Ako radite sa predsednikom, dužni ste da date odgovore bez obzira da li je podne ili ponoć, ponedeljak ili nedelja. Svađa nije prava reč, ali s obzirom na to da sam neretko prva koju pozove kada se desi neki problem, takođe neretko ja dobijem prve kritike. Tada nije lako, ali nas je naučio da funkcionišemo kao tim, da su i uspesi i greške zajedničke, da moramo da se borimo i rešavamo probleme.

Savetuje li vas, šta vam najčešće govori?

- Ako ste dovoljno pametni, svaki razgovor sa njim shvatićete kao priliku da čujete savet. Predsednik nije osoba koja vam nacrta rešenje, već vas uči kako da do njega dođete. On je poput strogih učitelja čije se reči pamte čitav život, koji vas uči kako da razmišljate i sami da donosite odluke.

 A vi njega?

- Bilo bi naivno pomisliti, a kamoli izgovoriti, da je ono što govorim predsedniku savetovanje. To je čovek natprosečne inteligencije i velike energije, a mi, nažalost, kao društvo, nismo svesni vrednosti onoga šta on radi. Govorim mu isključivo ono što mislim, a on sluša bolje nego iko šta svako od nas ima da kaže. Ne zaboravite, predsednik Vučić je jedini predsednik koji je obišao celu Srbiju, postoje brojna mesta u koja noga nijednog predsednika, premijera nikada nije kročila, a on je bio i po nekoliko puta. On pažljivo sluša šta mu ljudi govore i pomaže da se reše problemi.

je jednom prilikom rekao da samo Darko Glišić, vi i još nekoliko ljudi iz SNS sme nešto da kaže u njegovu odbranu, kako to komentarišete?

- SNS ima najbolje ljude, čestite domaćine, divne i neustrašive žene, verne i snažne borce, mudre stare i izuzetne mlade ljude koji jesu tiha, pristojna Srbija. Kada su predsednik i država pod napadom raznih stranih i tajkunskih centara moći, svi ustanemo i ne postoji niko ko će nas naterati da se predamo i ućutimo. Imate, naravno, i pojedince na položajima koji su u mišjoj rupi kada se Srbija napada, jer se plaše da oni sami ne postanu meta, one koji ćute na napade na predsednika i njegovu porodicu, jer strahuju da će i na njihove udariti i svi znamo ko su. Neka oni ostanu u tim rupama i neka ćute zauvek, važno je da ima naprednjaka koji će se do poslednjeg atoma snage boriti protiv onih koji bi ponovo da vide Srbiju na kolenima.

U medijima vas nema puno, a na listi najmoćnijih žena u Srbiji ste na 22. mestu, da li ste zadovoljni plasmanom?

- Hvala uredništvu tog dnevnog lista što se moje ime našlo na listi, ali meni je ipak najbitnije šta o meni misle predsednik i moje stranačke kolege, i kako oni ocenjuju ono što radim.

Važite za osobu iz senke, da li vam to prija?

- SNS ima ljude koji su prepoznatljivi u javnosti, ali postoje i mnogi ljudi u našoj stranci koji nisu poznati javnosti, a bez kojih stranka ne bi bila ono što jeste, najbolja politička organizacija. 

Često ste na meti napada opozicije, pretili su vam i šišanjem, da li ste se uplašili?

- To da me napadaju je skroz u redu, da želim život pod staklenim zvonom ne bih se bavila ovim poslom. Mada, neko ih je pogrešno savetovao da će pretnje, laganje, primitivno vređanje mene utišati. Svaki napad na šefa i šefovu porodicu doživela sam kao napad na sebe i svoju porodicu. Ima li šta gore od toga da vam vređaju majku da vas je rodila iz veze sa nekim Albancem, a ne s vašim ocem, da vam otac nije otac, da objašnjavaju kako će vam silovati ćerku, da joj žele da se raspada od raka, da tvrde da ste ubili sopstveno dete, tukli trudnu ženu, da mlađem sinu ne prođu ni babine, a već lažu da nije vaš, da nije čovek već hologram, da kada izvrte sve moguće laži za vašeg brata, glavna meta postane vaš stariji sin kome godinama uništavaju život, kada ga uhode, stavljaju metu na čelo, proglase ga i vođom kriminalnog klana, kad angažuju i strane medije da lažu da je menadžer kako bi od njega napravili bahatog milionera, kada vam udaraju na baš svakog člana porodice svakog dana, prete da će da vas streljaju ili vešaju, dok zasipaju javnost lažnim aferama, a vi sve vreme ginete za Srbiju… I onda vi meni kažete da mene neko negde napada? Što se konkretno tog šišanja tiče, to niko iole zdrav u glavi ne bi napisao, uradio bilo kome, ali eto i te pretnje šišanjem videli smo od đilasovaca. Ako sretnem nekad tog junaka s mašinicom, sam će vam, verujem, reći ko se uplašio i gde mu je završila mašinica.

Koji je vama lično bio najteži trenutak u dosadašnjem bavljenju politikom?

- Bilo je mnogo teških trenutaka. Kada je šef postao premijer, često je boravio u inostranstvu, jurio za investitorima, molio ih da dođu u Srbiju da bi smanjio katastrofalnu nezaposlenost i ekonomski užas koju nam je ostavio bivši tajkunsko-kriminalni režim. I svaki put kada bi otputovao, čim bi ušao u avion, deo opozicije koji nam je opljačkao zemlju pod mentorstvom stranaca pokretao je lažne afere. Jedan od najtežih trenutaka bio je pokušaj ubistva predsednika u Srebrenici, dok je on slao poruke mira i poštovanja svih žrtava, kao i momenat kada sam saznala detalje u vezi sa radnjama i planovima odmetnutog dela MUP-a i kriminalnih klanova - kada nas je samo dragi Bog spasao da ne ostanemo bez predsednika i da nam se država i sve što smo uradili u jednoj sekundi raspadne.

Kritikuju vas i da ne birate reči kada se obračunavate s opozicionarima, da li ćete to promeniti?

- Pažljivo biram reči, tu greše. Svaka moja reč onima iz opozicije kojima odgovaram je njihova biografija. Među prvim lekcijama koje sam naučila od svog šefa jeste da se nikada ne povlačim u borbi i da koliko god da je teško držim glavu uspravno, da je nikada ne pognem pred onima koji Srbiji i našem narodu žele sve najgore. Da tajkunskom kleptomanu Đilasu, koji je tukao ženu i tasta pred decom, koji je vređao policajce, psovao studente, vodio hajku protiv lekara, organizovao medijske napade protiv predsednika i njegove dece, blentavom Jeremiću, koji pomisli posle dizanja tega od kilo i po u teretani da je mnogo jak i da priča da će sve naprednjake i građane koje podržavaju razvoj Srbije da linčuje,

, milion puta dokazanom lažovu, kojoj Đilas daje platu od para koje je opljačkao od ovog naroda, koja tvrdi da smo mi genocidan narod i koja je sponzorisala kao pokrajinska ministarka, narko-dilere i naređivala im da progone novinare, i ostalom političkom ološu koji napada pošten narod, ne odgovaram i sklonim se - nemoguća je misija. I o njima i o lažnim ekolozima mislim da su sramota Srbije, nasilnici koji su blokirali puteve i kojima su majke morale da pokazuju svoju decu kao neku vrstu lične karte da bi uopšte mogle da prođu.

Pred nama su izbori, da li očekujete prljavu kampanju?

- Neće biti prvi put da se udruže tajkuni i političko-kriminalni centri moći uz pomoć organizacija spolja sa ciljem da Vučić ne bude na čelu Srbije. Mnogima smeta jaka i nezavisna Srbija, mnoge boli što Vučiću ne mogu naređivati ni tajkuni, ni kriminalci ni strane službe, što radi isključivo za narod i Srbiju. Borićemo se do kraja, za nas predaja nije opcija, a pritisci i prljava kampanja biće dosad neviđeni.

Kažu da će SNS teško dobiti izbore u Beogradu. Kako vi to komentarišete?

- Uz sva sredstva, stotine miliona evra, nastaviće da se vodi hajka protiv predsednika i svakog naprednjaka, biće još jači udari, kreiraće lažne afere na dnevnom nivou. Na sam dan glasanja radiće sve da izrežiraju incidente, pokušaće da obore što veći broj biračkih mesta, činiti sve da izborni proces nazovu neregularnim. Zato danas i pričaju da su već pobedili, da bi sutra rekli da su izgubili ne zato što ih narod neće, već zato što su pokradeni, pa će ponovo da pozivaju ljude na ulice i na nasilje.

Čime se ponosite? Koji su planovi SNS za narednu godinu?

- Ne postoji nijedna oblast društvenog života u kojoj se ne oseti napredak, a nastavićemo da se borimo za još bolji život svih građana. Ni sami nismo verovali da Srbija može da bude, po kumulativnom rastu u poslednje dve godine najbolja u Evropi. Trenutno se gradi deset auto-puteva i brzih saobraćajnica, otvoreno je skoro 300 fabrika, izgrađene su bolnice, domovi zdravlja, škole, koliko nije izgrađeno u prethodnih 50 godina. Prosečne plate su udvostručene, imamo istorijski nisku nezaposlenost, penzije su redovne i sve veće. Mladi konačno vide perspektivu u svojoj zemlji, sada su sigurni da se rad isplati, da mogu da se zaposle i ostanu ovde. Naša policija i vojska mnogostruko su bolje opremljene, s platama u stalnom porastu. Srbija je toliko ekonomski snažna da može da planira budućnost i da se bori za to da ima više dece.  

BONUS VIDEO: