Evropska komisija, koja je u oktobru 2020. godine predložila ovaj zakonski okvir, pozdravila je današnji politicki dogovor Evropskog parlamenta i Saveta EU, uz ocenu da je u pitanju ”fundamentalni korak ka zaštiti prava radnika u EU”, a da su adekvatne minimalne plate važne za jačanje društvene pravednosti i podupiranje održivog i inkluzivnog ekonomskog oporavka.

”Nova pravila o minimalnim zaradama će zaštititi dostojanstvo rada i obezbediti da se rad isplati. Sve ovo će biti urađeno uz puno poštovanje nacionalne tradicije i autonomije socijalnih partnera”, poručila je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen.

Zakonski propisane minimalne plate trenuto postoje u 21 državi članici EU, pri čemu je minimalac u 13 država u januaru ove godine bio ispod 1.000 evra.

Prema podacima Eurostata, najnižu minimalnu platu imaju Bugari - 332 evra, a najvišu Luksemburžani - 2.257 evra.

Nova Direktiva predviđa jasne kriterijume za određivanje minimalne zarade, uključujući kupovnu moć, troškove života raspodelu i stopu rasta plata i nacionalnu produktivnost.

Predviđeno je i redovno ažuriranje minimalnih zarada, uspostavljanje konsultativnih tela u kojima će socijalni partneri moći da učestvuju, kao i da varijacije i odbici zakonskih minimalnih plata poštuju principe nediskriminacije i proporcionalnosti.

Direktiva promoviše i olakšava kolektivo pregovaranje o platama i traži od država članica, u kojima je pokrivenost kolektivnim pregovaranjem manja od 80 odsto, da uspostave akcioni plan za promovisanje kolektivnog pregovaranja.

Kada je reč o praćenju i zaštiti minimalne zarade, države članice se obavezuju da prikupe podatke o pokrivenosti minimalne zarade i adekvatnosti, kao i da obezbede da radnici mogu da pristupe rešavanju sporova i imaju pravo na obeštećenje.

U Briselu navode da će Direktiva o adekvatnim minimalnim platama stupiti na snagu 20 dana nakon objavljivanja u Službenom galsniku EU, a da će države članice imati dve godine da prenesu nove legislativne elmente u nacionalno zakonodavstvo.