Švedska vlada se sprema da podrži likvidnost domaćih proizvođača struje kako bi se zadržala finansijska stabilnost zemlje nakon odluke Rusije da zatvori gasovod Severni tok 1, a na slične korake odlučuju se i druge evropske države, piše „Fajnenšel tajms“.

Švedska premijerka Magdalena Anderson izjavila je u subotu da će vlada izdvojiti stotine milijardi kruna za finansiranje proizvođača električne energije.

Strah od krize

Ministri energetike članica EU takođe razmatraju kako da olakšaju likvidnost energetskih kompanija širom bloka, a Anderson je upozorila da bi rastuća potražnja za strujom mogla da se odrazi i na berzu, te da dovede do finansijske krize. Ona je saopštenje ruske strane i zatvaranje Severnog toka 1 okarakterisala kao opasno.

- To saopštenje ne nosi samo rizike od „ratne zime“ već preti i našoj finansijskoj stabilnosti - rekla je ona na konferenciji za novinare kojoj su zbog ozbiljnosti situacije prisustvovali i guverner i ministar finansija.

Dramatične akcije

Finska ministarka finansija Anika Sariko objavila je na Tviteru da će njena zemlja takođe reagovati.

„Zabrinutost je zajednička. Slične pripreme već obavljamo u Finskoj“, napisala ne ona.

Ove dramatične akcije pokazuju ozbiljnost situacije s kojom se suočava Evropa pokušavajući da obezbedi dovoljno energenata za zimu i da izbegne probleme svojih proizvođača struje, navodi „Fajnenšel tajms“.

Rekordi će padati

Nakon rekordnih cena gasa na tržištu evropski gasni i nemački energetski sektori pali su za trećinu, a što je najgore, zatvaranje Severnog toka 1 moglo bi da dovede do još većeg skoka cena.

Briselski zvaničnici rade na nekoliko varijanti pomoći energetskim kompanijama, uključujući podršku njihovoj likvidnosti, rekla su dvojica zvaničnika. Jedan od njih je dodao da su apeli na povećanje marži postali preveliki da bi ih proizvođači struje mogli sami platiti.

Ograničenje cena

Druge mere mogle bi da uključuju ograničenja cena struje ili gasa i razdvajanje ta dva tržišta pre dugoročnih reformi.

- Rusi će se igrati sa nama, a mi nismo dobro pripremljeni da se suočimo sa tim - rekao je drugi zvaničnik.

Paolo Đentiloni, evropski komesar za energiju, smatra da Rusija mora da poštuje ugovore.

- Ne plašimo se Putinovih odluka, tražili smo od njega da poštuje ugovore, ali ako on to neće, mi smo spremni da reagujemo - rekao je on.

Svako za sebe

Zakonodavci evrozone smatraju da odluke treba donositi na nacionalnom nivou, rekao je jedan od učesnika u toj diskusiji.

Žan Fransoa Lamber, osnivač „Lamber komoditiz“ i bivši šef za robnu trgovinu u HSBC banci, smatra da će druge države verovatno same da intervenišu na svojim energetskim tržištima.

- Kriza ide na novi nivo. Ako jedna od velikih energetskih kompanija propadne, strahuje se da bi to moglo da dovede do domino efekta. Pozivi na likvidnost su enormni, pa bi jednog dana mogli da dovedu i do problema s kompletnim tržištima - kaže on.