Ambasada je saopštila da „američka vojska ne bi trebalo da sumnja u spremnost Rusije da brani svoj suverenitet, teritorijalni integritet i narod svim raspoloživim sredstvima“.

„Primetili smo članak ’Njuzvika’ od 29. septembra koji navodi izjave anonimnih zvaničnika iz Pentagona o planovima da se odgovori na hipotetičku upotrebu nuklearnog oružja od naše zemlje. Među nerazumnim opcijama koje se razmatraju je i takozvani ’udar obezglavljivanja’ usmeren na rusko vojno-političko rukovodstvo“, navodi se u saopštenju ambasade.

Ruska ambasada je saopštila da „želi da veruje da takve zablude ne odražavaju zvanični stav američke vojske“.

„U suprotnom, svet se približava zaista opasnoj tački i kubanska raketna kriza 2.0 se nazire na horizontu“, naglasila je ambasada, iz koje je istaknuto i da bi takvi planovi američkih vojnih stratega mogli skupo da koštaju SAD.

„Svaka vojna konfrontacija između nuklearnih sila neizbežno bi rezultirala katastrofalnim posledicama“, poručile su ruske diplomate.

Inače, Donjecka i Luganska Narodna Republika, te delovi Hersonske i Zaporoške oblasti od juče su zvanično postali deo Ruske Federacije, objavio je ruski predsednik Vladimir Putin. On je obećao da će braniti „nove ruske regione“, a ta njegova izjava mogla bi da dovede do nezamislivog – nuklearnog svetskog rata!

Naime, prema ruskim zakonima, a o čemu je i sam Putin više puta pričao, svaki napad na ove teritorije biće ubuduće smatran direktnim napadom na Rusiju na koji će Moskva „odgovoriti svim mogućim sredstvima“, a po potrebi i – nuklearnim!

Da bi sveže mobilisane ruske snage veoma brzo mogle da se nađu na prvoj liniji, potvrđuju i jučerašnje vesti sa fronta. Naime, njihovo uključenje u borbu moglo bi da se desi i mnogo brže pošto su ruske snage pred porazom u ključnom logističkom centru u istočnoj Ukrajini, Krasnom Limanu. Čak je i lider DNR Denis Pušilin priznao da se to važno žečezničko čvorište nalazi u poluobruču ukrajinskih snaga, ali da je put od mesta Svatovo pod kontrolom snaga DNR i Rusije, iako ukrajinske strane povremeno otvaraju vatru.

Baš bi nastavak borbi kod tog mesta mogao da bude izgovor Moskvi da svom silom krene u obračun s Kijevom, što bi gotovo sigurno dovelo do većeg angažmana Zapada, a čime bi bila spremna pozornica za poslednji čin drame koju svet sa strahom prati poslednjih meseci.

Doduše, Putin je juče pozvao Ukrajinu da „hitno prestane sa svim vojnim akcijama i ratom koji je pokrenula 2014. godine“, dodavši da se „Kijev mora vratiti za pregovarački sto“. Ipak, izuzetno je mala verovatnoća da će Kijev pristati na pregovore u situaciji kada je Moskva prisvojila oko 15 odsto ukrajinske teritorije, pošto je odranije poznato da Kremlj ne želi da pregovara o njihovom, kao ni o vraćanju Krima pod okrilje Kijeva.

Pratite nas na