Vojna pomoć po zemljama-donatorima nije izražena u evrima, već u udelu tih donacija u odnosu na njihove vojne budžete. Tako su, procenturalno gledano, ubedljivo najviše pomoći u odnosu na svoje budžete poslale bivše sovjetske pribaltičke republike Letonija (41%), Estonija (37%) i Litvanija (16,7%), dok su po tom sistemu SAD u donjem domu donatora sa svega 3,6 odsto u odnosu na svoja ovogodišnja vojna izdvajanja.

Koliko taj broj vara, najbolje pokazuje to što litvanska izdvajanja za vojsku u ovoj godini iznose 758,35 miliona dolara, dok su Amerikanci za iste namene planirali da potroše neverovatnih 780 milijardi. Ipak, kako se navodi, iako vrednosno manja, pomoć pribaltičkih država je fascinantna s obzirom na udeo koji čini u njihovim godišnjim izdvajanjima za vojsku.

Kada se prevede u čvrstu valutu, činjenica je da su SAD do sada Ukrajini poslale vojnu i drugu pomoć u vrednosti od 52 milijarde evra, a članice EU 29 milijardi. Ako se tome dodaju i druge države koje pomažu Kijevu u ratu protiv Rusije, dolazi se do sume koja prelazi iznos od 100 milijardi evra. Veliki problem po Ukrajinu u budućnosti bi moglo da predstavlja to što čak 79,3 milijarde iznose pozajmice i krediti koji će morati biti vraćeni, izračunali su na portalu devex.com, koji prati sve finansijske transakcije od početka ovog sukoba.

Zanimljivo je i zapažanje časopisa „Forbs“, koji je objavio da se NATO nije baš isprsio, pošto je poslao Ukrajini 2.330 jedinica oklopne tehnike, što je 1,2 odsto od brojnog stanja svih članica Alijanse, potom 525 artiljerijskih oruđa (4,2%) i 58 aviona i helikoptera (0,6% letelica kojima raspolaže Severnoatlantski savez).

Pratite najnovije 

BONUS VIDEO