Kako se navodi u analizi EEB, mere štednje energije variraju od zemlje do zemlje, iako je dogovoreno da se potrošnja gasa smanji za 15, a struje za 10 odsto. Mere nisu ispoštovane ni u domaćinstvima ni u preduzećima ili državnim telima, a samo je 12 država EU usvojilo neke obavezne mere za smanjenje potrošnje energije. S druge strane, zemlje koje uvoze velike količine ruskog gasa, poput Italije i Nemačke, uvele su najstrože mere za uštedu gasa.

One koje manje zavise od gasa, poput Francuske i Španije, takođe prednjače u EU s merama za smanjenje potrošnje energije, i u javnom i privatnom sektoru, odnosno domaćinstvima, industriji i malim preduzećima.

S druge strane, Švedska, Finska, Luksemburg, Holandija, Austrija i istočnoevropske zemlje imaju relaksiranije mere za smanjenje potrošnje energije. Neke od članica u kojima je udeo gasa u ukupnoj potrošnji energije između 30 i 40 odsto i dalje imaju samo dobrovoljne mere za njegovu uštedu, dok Rumunija i Litvanija, koje se uveliko oslanjaju na fosilna goriva, nemaju nikakve mere tog tipa.

- Što pre smanjimo potrošnju, brže ćemo smanjiti uzlazni pritisak na cene energije, što će efektivno pružiti olakšanje domaćinstvima i industriji - rekao je zamenik menadžera za klimatske politike u EEB David Sabadin.

On je pozvao kreatore politike da prioritet daju smanjenju potražnje za energijom u uslovima brojnih izazova s kojima će se EU suočiti kod punjenja skladišta gasa uoči zime sledeće godine.

- Smanjenje potražnje za energijom mora biti glavni prioritet za kreatore politike, a ne kratkoročne mere s kojima ćemo se zarobiti u neefikasnom sistemu koji guta fosilna goriva. EU definitivno može da učini više na koordinaciji akcija za uštedu energije među svojim članicama - rekao je on.

Pratite najnovije