Simptomatična je reakcija na otvorena pisma, u kojima manje ili više poznate ličnosti iz kulturnog, naučnog i religioznog života zastupaju zaustavljanje isporuke oružja i mirovne pregovore, pišu nemački mediji.

Biskup Fridrih Kramer, poverenik za mir Evangeličke crkve Nemačke, izložen je žestokoj kritici, jer se među prvima izjasnio protiv isporuka oružja i upozorio da naoružavanje može da donese atomski rat, te želi "da se diplomatija stavi u prvi plan".

Glavni zadatak je, smatra, potpisivanje primirja, da bi se potražio put bez nasilja. Dodaje da je to veoma složeno i da predstavlja veliki izazov. Međutim, očekuje da "vlasti budu maštovitije umesto da oružjem podgrevaju rat koji će odneti stotine hiljada života".

Larisa Majer, sa Univerziteta Bilefeld, navodi primer "Manifesta za mir", koji su inicirale političarka Levice Sara Vagenkneht i feministikinja Alis Švarcer. Njihovu onlajn peticiju parafirao je i Tino Krupala, predsedavajući Alternative za Nemačku (AfD), koja se u sistemu ustavne zaštite tretira kao potencijalno ekstremno desničarska.

Istovremeno, na godišnjicu početka rata su između ostalog Zeleni pozvali na demonstracije solidarnosti sa Ukrajinom. Larisa Majer poručuje: "Sada imamo različite aktere, koji ne mobilišu ljude zajedno, već nastupaju paralelno, ili čak jedni protiv drugih", i dodaje da je primetna tendencija polarizovanja.

Sve su učestaliji i masovniji protesti protiv atomskog naoružavanja

. Kristijan Gola, koji je osamdesetih godina prošlog veka učestvovao u bonskim demonstracijama protiv stacioniranja atomskih raketa NATO, posle godine rata u Ukrajini zalaže se za društvenu debatu i postavlja pitanje da li oružje zaista pomaže.

Već 40 godina angažovan u mirovnom pokretu, očekuje nove impulse od uskršnjih marševa tokom ovog vikenda. Gola i njegov tim podstiču građane da uzmu učešća u tradicionalnim protestima protiv rata i naoružavanja i pozivaju ljude da pošalju elektronsko pismo Olafu Šolcu sa motom: "Gospodine kancelare, založite se za pregovore!"

je imala, doduše, koristi od navodne bezbednosti američkog nuklearnog kišobrana, ali se i dalje suočava sa direktnim rizikom nuklearne eskalacije. Bivša Zapadna Nemačka stvorila je snažan pacifistički pokret, dok u bivšoj Istočnoj građani imaju manje neprijateljski stav prema Rusiji, što pitanje kontrole naoružanja u ovoj zemlji čini dodatno osetljivim.

Ovakvo nuklearno balansiranje, kako ga naziva "Dojče vele", proizvodi napetost na domaćem i evroatlantskom terenu. Svako neslaganje, međutim, potisnuto je u drugi plan po izbijanju rata u Ukrajini. Neki zeleni političari, tradicionalno oštri kritičari nuklearnog oružja, sada su među najglasnijim pristalicama Ukrajine. U međuvremenu, zvaničnici NATO koriste svaku priliku da pokažu da su propali napori Rusije da ih podeli.