Škole, bolnice, restorani i preduzeća oslanjaju se na rezervne generatore da bi nastavili sa radom. JAR danas izgleda kao zemlja koja se urušava. U srcu nefunkcionalnosti u Johanesburgu je kriza upravljanja. Od kada je Afrički nacionalni kongres, vladajuća nacionalna partija u zemlji, izgubila kontrolu nad gradom 2016. godine, usledile su nestabilne koalicije, što je rezultiralo šest promena gradonačelnika u četiri godine, piše Blumberg.

Državna elektroprivreda, koja je poslednjih godina postala sinonim za probleme Južne Afrike, ima flotu elektrana na ugalj koje su stare, loše održavane i loše projektovane. Prekidi struje, u narodu poznati kao "spuštanje opterećenja", stoga traju i do četiri i po sata u kontinuitetu, pa građani pune i koriste svoje uređaje kada ima struje, jer se nikad ne zna kada će uslediti sledeći prekid.

- Južna Afrika možda nije propala država u ovom trenutku, ali mi smo svakako propala vlada - rekla je Tesa Dums, direktor politike u Rivonia Circle, neprofitnoj organizaciji čiji je navedeni cilj da transformiše zemlju u "jaku, održiva demokratija“.

- Do sada ne osećamo posledice propale države jer ostali sektori društva i dalje funkcionišu, ali posledice neuspelog upravljanja i dalje osećamo - rekla je ona.

Rešenje postoji, ali je veoma skupo

Prema rečima bivšeg gradonačelnika Mfoa Falacea, koji je smenjen sa funkcije u januaru, Johanesburgu je potrebno 300 milijardi randa (16,3 milijarde dolara) za izgradnju nove infrastrukture, uključujući struju, vodu i kanalizaciju. Budući da se grad poslednjih godina suočava sa smanjenim prihodima, to rešenje izgleda i dalje veoma daleko.

Od statusa najbogatijeg grada Afrike koji je stekao zlatnom groznicom koja je počela krajem 19. veka i nastavila se kroz eru aparthejda, Johanesburg se pretvorio u grad u kome je polovina stanovništva nezaposlena i živi u siromaštvu. Na nacionalnom nivou stopa nezaposlenosti je 32,9 odsto, a oko 18 miliona ljudi (od ukupno 59,4 miliona) oslanja se na neki oblik socijalne pomoći. Poređenja radi, broj registrovanih obveznika je upola manji.

U međuvremenu se proširio i kriminal, pa grupe pljačkaju zapuštene objekte i kompanije više ne žele da posluju na tim prostorima, dok sitni kriminalci kradu kablove i metal iz trafostanica i prodaju ih na crnom tržištu. Zbog toga je u Rudeportu, zapadno od Johanesburga, trebalo zameniti 12 malih lokalnih trafostanica, a cena svake nove je 700.000 randa (35.249 evra).

Proračun Citi Pover-a, koji kupuje struju od Eskom-a i distribuira je u Johanesburgu, pokazuje da su u protekloj godini izgubili 500 miliona randa zbog krađe ili oštećenja materijala, ali i zbog toga što takvi kablovi ne mogu da se nose sa povratom struje, pa oni i to dodatno oštećuje. Na kraju, stanovnici danima ostaju bez struje, a kompanija je takođe u nevolji, navodi Blumberg.

- Mi kao kompanija plaćamo Eskom-u oko 19 milijardi randa godišnje za struju, ali pola vremena tu struju ne dobijemo. To znači da smo taj novac potrošili naprasno i da se ne ostvaruje profit - rekao je portparol Siti pauera Isak Mangena. On je dodao da je promena upravljačke strukture pomogla da se situacija popravi i da su nestanci struje sve ređi.

Rupe na putu, nepokriveni šahtovi i otkriveni električni kablovi na putu stvaraju dodatne probleme vozačima, pa putovanje koje inače traje 30 minuta sada traje dva sata. Beskućnici, koji kontrolišu saobraćaj kada nestane struje, donekle profitiraju u svemu. U proseku, svaki od njih zarađuje 300 randa (nešto više od 15 evra) napojnice od vozača.

Problem i struja

S druge strane, zanatlije i ugostitelji su u velikim problemima zbog energetske nesigurnosti. Mali restoran Ikechukvu Oparauga, koji je nekada bio veoma uspešan, sada je primoran da otpusti polovinu svog osoblja i preseli se u manji prostor, ali se i dalje suočava sa gubicima. Dodatnih 350 randa nedeljno plaća se bandi za zaštitu.

- Ujutru više ne mogu da spremam hranu unapred, kao nekada, jer nestane struje. Ne mogu sebi da priuštim kupovinu generatora ili prelazak na gas - kaže Oparaugo.

Brojni poslovni lideri podigli su uzbunu zbog pravca u kom se nacija trenutno kreće. Centralna banka procenjuje da restrikcije električne energije koštaju privredu 900 miliona randa dnevno, što će ovogodišnju stopu rasta smanjiti za dva procentna poena.