Ipak, advokatice naglašavaju da uopšte nisu potrebni dokazi da bi se odredila mera, već je dovoljna samo osnovana sumnja, čega je Nizama sudu pružila u izobilju.

Advokatica Elmedina Bojičić izjavila je, bez dlake na jeziku, da predsednica Suda u Gradačcu Slobodanka Kojić "priča gluposti".

- Tako je! Gluposti! Mera zabrane se izriče zbog osnova sumnje! Nisu trebali nikakvi dokazi! Sudija se bojala da donese meru. Bojala se i policija da ga privede, jer on je glavni baja u selu. Ovo je jedina istina. Nizama mogu biti ja, može biti vaša kćerka, vaša sestra - izjavila je advokatica Bojičić.

Slobodanka Kojić, predsednica suda u Gradačcu, tvrdi da dokaza za nasilje nije bilo, da je Nizama odbila da svedoči protiv Nermina, kao i da službena beleška policije nije dovoljan dokaz. Kojić je preskočila da pomene da je dokaza u službenoj belešci bilo napretek, i to u vidu potresnog iskaza same Nizame.

To svedočenje je isplivalo posle nevešte konferencije za medije predsednice suda u Gradačcu i u potpunosti demantuje njene argumente.

Vapaj Nizame koji sud nije čuo

- Više ne želim da živim sa Sulejmanović Nerminom. Izašla sam iz njegove kuće sa detetom, a imajući u vidu da je Nermin nasilna osoba i da je pretio pozivima da se vratim što pre i da će me naći gde god se nalazim, ja se bojim njegovog prisustva. To je sve što imam da izjavim - izjavila je Nizama.

Zakonsko rešenje bolje i brže u Srbiji

Za razliku od Srbije, u Bosni i Hercegovini je zakon mnogo manje naklonjen ženama žrtvama porodičnog nasilja. U Srbiji Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa da policijski službenik na licu mesta procenjuje da li postoji rizik od nasilja u porodici i momentalno može da odredi hitne mere koje traju 48 sati.

Te mere predviđaju da se nasilnik može udaljiti iz kuće gde živi sa partnerkom i da ne sme da joj priđe na određenu udaljenosti. Posle izricanja hitne mere se ide kod tužioca sa krivičnom prijavom i on potom odlučuje da li će mera biti produžena.

U BiH nije tako. O merama zabrane prilaska ne odlučuje policajac po hitnom postupku, nego sud kojem se policijski službenici obraćaju sa zahtevom. Kao prilog podnose službenu belešku i dokaze, a postupajući sudija potom donosi odluku. Jasno je koliko je ovaj postupak sporiji od onog u Srbiji.

U slučaju Nermina i Nizame sudija je smatrala da službena beleška sa izjavom žrtve "nije dovoljan dokaz" za izricanje mere.

Sutkinja mogla da traži dopunu predloga, a ne da ga odmah odbacuje

Jovana Kisin Zagajac, advokatica iz Banjaluke, ističe da su u službenoj belešci, koja za sudiju nije bila dokaz, konstatovane lako dokazive činjenice, što otvara mogućnost za dopunu predloga, a ne odbacivanje!

- Ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da u trenutku kada je sud zaprimio predlog nije mogao imati saznanja o ozbiljnosti i stepenu učinjenog nasilja u porodici, pretnjama i fatalnim posledicama koje su nastupile kasnije. Ipak, činjenica da su u službenoj zabelešci konstatovane lako dokazive činjenice, vidne fizičke povrede, što otvara mogućnost za dopunu predloga umesto odbacivanja - kaže advokatica Kisin Zagajac.

Valjda su i policajci nešto videli!?

Advokatica ističe da rešenje nećemo naći optužujući pojedinačno policijskog službenika koji je podneo predlog ili sudiju koja je u istom odlučivala.

- Uostalom, ispitivanje njihove odgovornosti je u rukama disciplinskih organa. Problem je sistemski pristupa mu se površno i nepotpuno. Od činjenice da je žrtva smogla hrabrosti da prijavi nasilje, da toga da nakon prijave nije dobila adekvatnu podršku koja mora biti mnogo veća i sveobuhvatnija od pozivanja u stanicu radi davanja izjave, dovoljno govori o površnom i nepotpunom radu sa žrtvama - kaže Kisin Zagajac.

Kisin Zagajc upozorava da se dokazivanje nasilja u porodici ne može svesti na svedočenje žrtve ako nije psihički i emotivno spremna, a posebno ako se kao svedoci mogu saslušati i policijski službenici koji su izašli na lice mesta.

- Oni su uočili povrede, preteće sadržaje, polomljene stvari... - kaže Kisin Zagajac.

Krvavi pohod Nermina Sulejmanovića

Podsećamo, Nermin Sulejmanović, koji je počinio trostruko ubistvo, počevši od svoje nevenčane supruge Nizame Hećimović, već je prijavljivan policiji za nasilje u porodici.

On je ubio je svoju suprugu ispred vikendice u mestu Sibovac, nedaleko od Gradačca, dok je njihova ćerka ležala u lokvi krvi i plakala.

Kako se moglo videti na uznemirujućem snimku koji je sada obrisan, on je pitao nesrećnu ženu zašto ga je prijavila policiji, a ona je odgovorila da se bojala za sebe i dete.

Nakon što je pretukao i ubio svoju nevenčanu suprugu, Nermin je ubio još dvoje ljudi, oca i sina (23), turske državljane, Džengiza i Denisa Ondera. U krvavom piru je ranjena i majka, tačnije supruga ubijenih, koja se nalazi na Klinici za anesteziologiju i reanimatologiju u Tuzli.

Poslednja objava mučki ubijene Nizame cepa srca, a više o tome pročitajte u odvojenom tekstu.

Nizama je prijavila nasilje, a onda joj je na vrata došao dželat lično, o tome detaljnije u našoj posebnoj vesti.

BONUS VIDEO