Etnički Jermen Haratjunjan je rekao da su "teškoće u zemlji značajno umanjile poverenje u vlast", a između redova naveo da je njegovo predsednikovanje bila prepreka u pregovorima s Azerbejdžanom, preneo je Rojters.

Box: Nagorno-Karabah
je međunarodno priznat kao teritorija Azerbejdžana, ali tamošnja populacija od 120.000 ljudi, koji su mahom etnički Jermeni, izborila je defakto nezavisnost nakon rata koji je započeo 1990-ih godina.

Azerbejdžan je 2020. ponovo zauzeo teritorije u Nagorno-Karabahu, u drugom ratnom sukobu, a nakon mirovnih pregovora kojima je predsedavala Rusija. Haratjunjan se od tada suočava s pozivima da se povuče, a od decembra 2022. Azerbejdžan je započeo blokadu koridora Lačin, jedinog kopnenog puta koji povezuje region s Jermenijom.

Azerbejdžan pak negira blokadu koja je dovela do nestašice hrane, goriva i medicinskih zaliha u Nagorno-Karabahu.

Haratjunjan je imao i nesuglasica s jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom, koji je pokazao spremnost da potencijalno prizna Nagorno-Karabah kao azerbejdžanski region, što bi ugrozilo opstanak vlasti u tom regionu.

BONUS VIDEO

Box: Video