Četrnaest članica

alijanse, zajedno sa , udružile su se na više vežbi tokom 12 dana na obali Portugala kako bi testirali podvodne morske bespilotne letelice koje imaju sposobnost u realnom vremenu da pošalju „signal odvraćanja neprijatelju, bilo ili neko drugi“, rekao je general-potpukovnik Hans-Verner Virman, šef NATO-ove ćelije za zaštitu podmorske infrastrukture, prema izveštaju Blumberga.

Vežbe, nazvane Dinamic Messenger 23 i Robotic Ekperimentation and Prototiping vith Maritime Belled Sistems (REPMUS ​​23), okupiće preko 2.000 civila i vojnog osoblja sa fokusom na integraciju pomorskih bespilotnih sistema u operacije alijanse i testiranje novih tehnologija koje su trenutno u fazi razvoja. razvoj.

Vežbe se održavaju skoro tačno godinu dana nakon namernih bombardovanja gasovoda Severni tok 1 i 2 u Baltičkom moru, čime je ukazano na poteškoće NATO-a u odvraćanju napada i praćenju sumnjivih aktivnosti oko kritične podvodne infrastrukture. Dok su mnoge članice alijanse sumnjale na rusku umešanost u napad, NATO tek treba da formalno dodeli odgovornost bilo kojoj naciji ili organizaciji.

Rusija je negirala odgovornost za eksplozije, ali izveštaji poslednjih meseci da špijunski brodovi te zemlje deluju u blizini infrastrukture NATO-a izazvali su zabrinutost da bi Moskva mogla da cilja na zemlje NATO-a jer pomažu Ukrajini u njenoj odbrani od tekuće ruske invazije.

Prema izveštaju, jedna oblast od zabrinutosti NATO-a su podvodni kablovi koji dnevno prenose finansijske transakcije u vrednosti od oko 10 triliona dolara i oko 95% globalnog internet saobraćaja. U međuvremenu, oko dve trećine svetske nafte i gasa se ili vadi ili transportuje morem, često preko cevovoda koji su hiljadama milja dugi duboko ispod površine mora, što otežava praćenje takve infrastrukture zbog pretnji.

U jednoj vežbi čiji je cilj bio zaustavljanje takvog napada, brodovi NATO-a odgovorili su na upotrebu komercijalnog broda koji je sponzorisala država pokušavajući da prekine podvodne mrežne kablove, zaveru koju bi obično bilo teško otkriti.

Optički senzori na kablovima bili su u stanju da otkriju da fiktivni neprijateljski brod pokušava da odloži podvodni dron, prenoseći informacije NATO-ovom komandnom i kontrolnom lancu. Nakon što je pretnja potvrđena, NATO je odgovorio slanjem flote vazdušnih, površinskih i podvodnih dronova da presretnu pretnju i isprate sumnjivo plovilo iz tog područja.

Obuka dolazi nakon poteza ranije ove godine da se stvori novi pomorski komandni centar fokusiran na odbranu podvodne infrastrukture u Ujedinjenom Kraljevstvu, pri čemu se NATO složio da uspostavi poboljšane sisteme za razmenu informacija između članica alijanse i partnera u privatnom sektoru kako bi bolje pomogao otkrivanje i odvraćanje napada na infrastrukturu.

Prema Viermanu, eksplozije Severnog toka izazvale su da operateri gasovoda postanu „veoma nervozni“ i izazvale su skeniranje u punom obimu skoro 6.000 milja cevovoda.

"Oni su to uradili, ali ih je to koštalo bogatstvo. I ne žele da to urade nužno ponovo", rekao je Virman za Blumberg. „Želimo da imamo što bržu razmenu informacija između aktera jer ako želimo da otkrijemo sumnjivo ponašanje u realnom vremenu, moramo da reagujemo veoma brzo.

BONUS VIDEO