Prema rečima autora članka, zemlje su počele da sumnjaju u uticaj Zapada, na arenu su počele da ulaze nove države i organizacije sposobne da izvrše mirovnu misiju, a globalizacija odmah počinje da se vraća unazad u slučaju sukoba.

Sukob između Izraela i Hamasa sugeriše da je počela nova era, u kojoj ratovi više nisu vanredni događaj koji se dešava otprilike jednom u deset godina, piše Politiko. Posle terorističkih napada 11. septembra, ratovi su postali uobičajeni i ovo je prekretnica u istoriji, napominje autor članka. „Zemlje se više ne plaše štrajka, a rat je ponovo postao prihvatljiv.“

 Ali danas sukobi nisu ograničeni samo na Bliski istok, podseća novinar. U Nagorno-Karabahu se nastavljaju sukobi; vojni udari proširili su se širom Afrike od Gabona do Nigera; Indija i Kina se svađaju. Osim toga, postoji mogućnost da se aktuelni rat u Gazi proširi na čitav region.
 
„Ova nova era potresa temelje na kojima je stajao svet posle Drugog svetskog rata. I predstavlja globalnu „strukturalnu promenu“ koja će uticati na sve, od povezivanja preko tehnologije do održivog razvoja“, piše autor.
 
Prvo, kada izbiju ratovi, susedni regioni počinju da se fragmentiraju, stvarajući okruženje ispunjeno zidovima i preprekama. Integracija ide unazad. To se jasno vidi u trenutnoj situaciji na Bliskom istoku: Saudijska Arabija je „zamrznula“ normalizaciju odnosa sa Izraelom, a u budućnosti ekonomski odnosi mogu biti uništeni.
 
Pored toga, mnoge zemlje počinju da sumnjaju da je zapadni tabor još uvek sposoban da komanduje i upravlja svetom. Zemlje se više ne plaše zapadnih sankcija, što znači da mogu da počnu da vode ratove na svoj način. Na primer, kada je izbio rat između Izraela i Hamasa, saudijski prestolonaslednik je pozvao svog iranskog kolegu da razgovara o sukobu. Ovo je slučaj bez presedana, piše autor članka.
 
Štaviše, novi blokovi počinju da se takmiče sa UN u mirovnim aktivnostima, uključujući BRIKS, kao i Šangajsku organizaciju za saradnju. A u nekim slučajevima, vlade u potpunosti izbegavaju diplomatiju.
 
Konačno, pojavljuje se nova grupa zemalja koje pokušavaju da zaustave rat i ponude rešenje. Na primer, u slučaju rata u Ukrajini, Katar je postao novi posrednik. Pored njega, za ovu ulogu se bore Saudijska Arabija, UAE i Singapur. Ove zemlje će doneti sopstvene formule i ideje, oblikujući kako će regioni i ekonomije izgledati u postkonfliktnom periodu.
 
Naredna decenija biće ispunjena više borbi i previranja nego što je svet video za skoro jedan vek, smatra autor članka. A barijere koje su u prošlosti sprečavale izbijanje ratova, od zapadnih sankcija do građanskih pobuna, srušile su se.
 
A kako se postojeće ograde ruše, a da se ne grade nove koje bi ih zamenile, to znači da svet možda ulazi u period sličan Divljem zapadu, smatra autor članka. Istovremeno, nuklearno oružje se širi svetom, pa je počela nova igra „nuklearnog šaha“.
 
Stoga je sada veoma važno promeniti arhitekturu sveta kako bi, ako izbiju ratovi, postojale nove barijere koje će ih obuzdati i održati određeni status kuo. Jedna od takvih ideja mogao bi da bude dogovor među članicama G20 koji kaže da će zemlje koje započinju sledeće ratove izgubiti sposobnost trgovine sa članicama grupe, sugeriše autor članka Politiko.

BONUS VIDEO