- Što je veoma dobro u teoriji - piše ekonomista Piter Sent Ondž, saradnik "Heritidž" fondacije.

Dodao je da u praksi tu postoji jedan problem - javni dug SAD. Koji će otplaćivati praunuci i čukununuci Amerikanaca.

Bruto domaći proizvod nije merilo bogatstva zemlje, već potrošnje - proizvodnje koja se prodaje. BDP "računa dolarsku vrednost naše proizvodnje, ali ne i stvarno poboljšanje u našim životima, pa čak ni u našem ekonomskom stanju", citira Ondž američku kolumnistkinju Megan Makardl.

Mejnstrim mediji, koji su pozdravili i poslednji izveštaj Biroa za ekonomske enalize kao "spektakularan", pretvaraju se da je BDP isto što i bogatstvo. A nije, bar ne kada je u pitanju državna potrošnja, naglašava ekonomista.

Kada privatne firme ili pojedinci proizvode više da bi prodali više - u tom slučaju, rast

-a znači da zemlja postaje sve bogatija. Zato što se proizvodi više stvari. Ali, piše Ondž, zapravo je suprotno kada je u pitanju državna potrošnja. Zato što je posao vlade da uzima bogatstvo i "spali ga". To znači da kada BDP raste od državne potrošnje, on nije odraz bogatstva. U najboljem slučaju meri rasipanje bogatstva, u najgorem uništavanje bogatstva.

Šta je sledeće?

- Mediji će nastaviti da hvale vladine statističare i akademike i nastaviće da rastržu obične Amerikance zbog objavljivanja svojih računa za namirnice i  hipoteke po društvenim mrežama, moleći se da će uspeti zadrže iluziju dovoljno dugo za sledeće izbore - zaključio je Ondž.

BONUS VIDEO