Putin je u intervjuu rekao da ruske i američke specijalne službe razgovaraju o slučaju Evana Gerškoviča i da su postigle određeni napredak. Ruski predsednik je sugerisao, kako piše Rojters, da Moskva zauzvrat želi da Nemačka oslobodi Vadima Krasikova, koji je osuđen na doživotni zatvor za ubistvo čečenskog disidenta 2019. u Berlinu po nalogu iz Rusije, piše

Gerškovič je uhapšen 29. marta 2023. u uralskom gradu Jekaterinburgu i optužen je da je pokušao da dođe do ruskih odbrambenih tajni. On, kao i “Volstrit žurnal”, oštro odbacuju ove optužbe, a američka vlada ga je proglasila nezakonito pritvorenim.

- Spremni smo da to rešimo, ali postoje određeni uslovi o kojima se razgovara putem specijalnih kanala. Verujem da se dogovor može da bude postignut - rekao je Vladimir Putin, ističući da su ruski partneri morali da preduzmu, kako je rekao, recipročne korake.

Putin je, ne pominjući Krasikova po imenu, pomenuo osobu koja je „zbog patriotskih osećanja eliminisala razbojnika u jednoj od evropskih prestonica“.

Ubistvo u Berlinu

Regionalni sud u Berlinu presudio je da su ruske bezbednosne službe dale 56-godišnjem Vadimu Krasikovu lažni identitet, lažni pasoš i sredstva za izvršenje napada u avgustu 2019. godine.

Sud je Krasikova proglasio krivim za ubistvo i osudio ga na doživotnu kaznu zatvora. Sudije su u obrazloženju presude navele da Krasikov snosi “posebno tešku odgovornost” za ubistvo, što znači da neće imati pravo na automatski uslovni otpust nakon 15 godina, što je uobičajeno u Nemačkoj.

Zvanični Kremlj je tvrdnje o umešanosti Rusije u ubistvo u Berlinu nazvao "apsolutno neosnovanim".

Ubistvo Zelimhana "Tornike" Hangošvilija (40), gruzijskog državljanina čečenske nacionalnosti u avgustu 2019. godine, izazvalo je gnev u Nemačkoj i podstaklo diplomatske tenzije između Rusije i Nemačke. To je podstaklo nemačku vladu da protera dvoje ruskih diplomata i recipročan odgovor Moskve.

BONUS VIDEO