Kelog, koji je bio šef Saveta za nacionalnu bezbednost u Trampovom predsedničkom mandatu, rekao je za Rojters da ako zemlja članica ne bude izdvojila najmanje dva odsto BDP-a za odbranu, podržaće ideju da se ta zemlja izuzme iz člana 5 povelje NATO-a koji podrazumeva da napad na jednu članicu znači napad na sve.

Bez zaštite koju garantuje član 5, zemlji članici ne bi bilo garantovano da će joj druge članice NATO-a pomoći.

- Tamo odakle ja dolazim savezništva imaju svoju težinu. Ali, ako želite da budete deo saveza, doprinesite mu, budite deo alijanse - rekao je Kelog.

Tramp je na skupu tokom vikenda izjavio da ne bi branio članicu NATO-a, ako ona nije izdvojila dogovorenih dva odsto BDP-a, što je izazvalo oštre reakcije najviših zapadnih zvaničnika, ali i predsednika SAD Džozefa Bajdena. Kelog nije želeo da otkrije da li je o svom predlogu razgovarao sa Trampom, ali je napomenuo da njih dvojica često pričaju o budućnosti Severnoatlantske alijanse.

On je istakao da će, ako Tramp pobedi na predsedničkim izborima, predložiti sazivanje samita NATO-a u junu 2025. kako bi se razgovaralo o budućnosti Alijanse. Ocenio je i da bi Alijansa postepeno mogla postati "višeslojni" savez u kojem određene članice imaju veću zaštitu zasnovanu na njihovoj usklađenosti sa principima iz Povelje NATO-a. 

Osim gubljenja garancija propisanih članom 5, mogle bi biti propisane i neke manje oštre kazne za države koje ne ispunjavaju svoje obaveze, poput neučestvovanja u zajedničkim vojnim vežbama ili nemogućnost pristupa zajedničkoj opremi. Članice saveza, takođe, trebalo bi da mogu slobodno da odluče da li žele da se povuku iz Alijanse, dodao je Kelog.

- Ako Tramp bude ponovo izabran za predsednika, uputio bih svima pisano upozorenje u kojem bi bilo navedeno šta su naši ciljevi kako bi mogli da se pripreme za sastanak u junu - istakao je Kelog. 

On je naveo da ako se ne poštuje član 3 Povelje NATO, koji propisuje da svaka zemlja članica mora da radi na jačanju svoje odbrane, zaštita koju nudi član 5 ne bi trebalo da se shvati kao automatska. 

U članu 3 nije propisano koliko treba da bude izdvajanje za odbranu, ali je to dogovoreno na samitu u Velsu 2014. godine kada su se članice složile da to bude najmanje dva odsto BDP-a, kao i da taj procenat treba doseći u narednih deset godina.

Svega 11 od 31 zemlje članice

BONUS VIDEO