„Kina je očigledno najveći izazov sa kojim se suočavamo. Ovde se radi o velikim ulaganjima u modernizaciju njihovih oružanih snaga, radi se o pokušajima da se kontroliše naša infrastruktura. Na neki način Kina nam se približava. Vidimo ih u Africi, vidimo ih na Arktiku, vidimo da pokušavaju da kontrolišu našu kritičnu infrastrukturu. Ideja da apostrofiramo Rusiju, a da istovremeno ne obraćamo pažnju na Kinu ili obrnuto, jeste besmislena“, poručio je generalni sekretar NATO.

Čega se plaši NATO

Još je i napravio paralelu između današnjih dešavanja u Ukrajini i koliko sutra sličnog razvoja situacije na Tajvanu. Podrazumeva se, u kontekstu „NATO pogleda na svet“.

A kakav je taj pogled na svet, najbolje svedoči citirano objašnjenje kako se Kina „na neki način približava“ NATO.

Odnosno, smisao ovog objašnjenja bio je da se ukaže na kinesko približavanje granicama NATO. I zbog toga je NATO uplašen. Jer, Kina je agresivna, ona širi geografski opseg svog prisustva. Eno ih Kinezi u Africi, do Arktika su stigli, Bliski istok se ne mora ni spominjati. U svemu tome, NATO je nevin. NATO je samo odbrambeni savez koji sve više brine o globalnoj bezbednosti.

Naravno, osim među probranom publikom, teze generalnog sekretara NATO teško mogu biti prihvaćene. Saradnja Pekinga sa afričkim zemljama datira još od sedamdesetih godina dvadesetog veka kada je upravo zbog insistiranja država globalnog juga Narodna Republika Kina preuzela mesto u UN od Tajvana (takozvana Republika Kina).

SAD su izgubile primat, u poslovima globalnog upravljanja kolektivni Zapad sada se mora dogovarati sa Pekingom. I ne samo sa Pekingom, ali im ovo najteže pada.

Američkoj strategiji održavanja Čang Kaj Šeka kao legitimnog predstavnika (sve)kineskih interesa jednostavno je istekao rok trajanja, ona je postala neodrživa u novonastalim okolnostima (na koje je možda i presudno uticala dekolonizacija nakon koje se rapidno povećava broj članica UN) u međunarodnim odnosima.

Tokom decenija, kinesko – afrička saradnja je raširena i intenzivirana, dobila je sasvim nove elemente. Kina je danas ubedljivo najveći investitor u Africi i najznačajniji spoljnotrgovinski partner za 38 od 54 afričke države.

Na Arktiku Kina postaje prisutna zahvaljujući strateškom sporazumu sa Rusijom, koji je sklopljen radi razvoja Severnog morskog puta. Nova ruta u pomorskoj trgovini, kraća od uobičajenih, predstavlja ogroman potencijal za globalni razvoj. Infrastruktura se gradi u sklopu sprovođenja inicijative Pojas i put, projekta kakav u svetu nije viđen još od Maršalovog plana.

(Dušan Proroković/

BONUS VIDEO