Letonski lider Edgars Rinkevičs rekao je za "Fajnenšel tajms" da evropske zemlje treba da se vrate na nivoe potrošnje iz doba Hladnog rata i da bi trebalo da razmotre vraćanje obaveznog vojnog roka kako bi povećale ljudstvo u odbrambenim snagama.

- Postoji potreba za ozbiljnom diskusijom o regrutaciji. Niko ne želi da se bori. Ali problem je što niko ne želi da bude napadnut. I niko ne želi da vidi Ukrajinu da se dešava ovde - rekao je Rinkevičs.

Zapadni zvaničnici u poslednje vreme uporno upozoravaju da bi Moskva narednih godina mogla da napadne svoje susede - Estoniju, Letoniju ili Litvaniju, tri baltičke države na istočnom krilu NATO-a. Rusija je više puta odbacila ove optužbe kao besmislene i neosnovane i ponovila da ne želi sukob sa Severnoatlantskom alijansom.

Estonski predsednik Alar Karis rekao je u odvojenom intervjuu da je poseban porez za finansiranje vojnih izdataka vredan razmatranja, kao i da bi Evropa trebalo da teži da makar izjednači potrošnju na odbranu sa SAD, što podrazumeva udvostručenje sadašnjih nivoa.

- Moramo nešto da uradimo. Najmanje da bude pola-pola između Evrope i SAD. Bilo bi bolje za nas - kazao je Karis.

Estonska vlada je iznela ideju o "porezu na odbranu" za finansiranje povećanja vojne potrošnje na tri odsto BDP-a, iako je malo verovatno da će stupiti na snagu pre 2026.

- To je jedan od načina da se novac direktno uloži u odbranu i ljudi razumeju gde taj novac ide - naveo je on.

On je dodao da je bivši američki predsednik Donald Tramp bio u pravu što je pozvao Evropu da troši više.

- To je naša odbrana i mi to treba da uradimo za sebe - poručio je on.

U međuvremenu, obavezni vojni rok se vraća u Evropu: Letonija je ponovo pokrenula obaveznu vojnu službu prošle godine, a Litvanija i Švedska su to nedavno učinile. Estonija, Finska i Norveška nisu odustale od obaveznog vojnog roka još od Hladnog rata, dok je Danska prošlog meseca predložila da se ona proširi na žene zajedno sa muškarcima.

BONUS VIDEO