Još vidno emotivan, uzbuđen i tužan istovremeno, jedva da je mogao da prepriča šta mu se dogodilo. Kao i uobičajeno, ovaj

krhkog zdravlja išao je kući nakon što je obavio kupovinu.

- Popodne sam izašao iz prodavnice na Pazdigradu i stao sam na autobusku stanicu kod hotela "

" na Duilovu. Osećao sam se malaksalo i u jednom mi je trenutku pozlilo. Ustao sam i počeo da mašem vozačima da mi pomognu. Prošla su jedan, dva automobila i treći je stao. Muškarac u belom automobilu sa ženom i porodicom mi je samo rekao da uđem i ne pitam puno. Razgovarali smo usput gde sam mu se predstavio i rekao ko sam, ali nisam upamtio ko je on - kazao je i briznuo u plač.

- Došao sam kući i izmerio šećer. Imao sam hipoglikemiju i morao sam da legnem. Da nije bilo njega, možda me danas ne bi bilo ovde. Dijabetičar sam 40 godina i više provodim vremena ležeći nego šetajući. Jednom sam pao u nesvest i imao izliv krvi na mozak, sam sam se probudio i jedva sam preživeo operacije. Samo bih hteo da se zahvalim tom čoveku i da ga upoznam. Teško mi je, kakav je dan iza mene, ali biće bolje, preživeo sam i gore - ispričao je čovek.

BONUS VIDEO