predstavio je novi koncept borbe protiv nedostatka regruta u Bundesveru. Otkako je 2011. suspendovan obavezni vojni rok, Nemačka se suočava s nedostatkom vojnika, što je dovelo do smanjenja broja pripadnika Bundesvera, sa svega 181.123 regruta u martu ove godine. ističe da je potrebno da se Bundesver transformiše i postane "spreman za rat", posebno imajući u vidu preteću situaciju od strane Rusije, koja bi prema njegovim rečima mogla da napadne neku od članica NATO-a do 2029. godine.

Selektivno služenje vojnog roka umesto opšte obaveze

Pistorijusov koncept podrazumeva uvođenje selektivnog vojnog roka umesto opšte obaveze, gde bi najspremniji, najprikladniji i najmotivisaniji kandidati bili odabrani za služenje vojnog roka. Prvi korak u ovom procesu bio bi popunjavanje upitnika od strane 18-godišnjaka, a za žene bi ovo bilo dobrovoljno. Ministar očekuje da bi oko 400.000 muškaraca godišnje moralo da ispuni upitnik, a da bi oko 40.000 kandidata bilo pozvano na pregled radi provere fizičke i psihičke sposobnosti.

Međutim, postoji nekoliko izazova koje treba prevazići, uključujući ograničenja infrastrukture poput kasarni, instruktora i opreme. procenjuje da će za postizanje cilja biti potrebno oko 1,4 milijarde evra godišnje. Takođe, planira se i povećanje broja rezervista za 200.000 ljudi. Predloženi koncept nailazi na različite reakcije, pri čemu su političari prilično rezervisani, a stručnjaci ističu da je ovo tek početak promena koje su neophodne.


Istraživanje javnog mnjenja pokazuje da većina Nemaca podržava vraćanje opšte vojne obaveze, dok političari izražavaju različite stavove u vezi sa Pistorijusovim konceptom. Postoji i otpor unutar vladajuće koalicije, pri čemu se ističe da su Pistorijusove ideje zapravo samo početak promena koje su neophodne.